Luda po tebe: Srbija, Makedonija i Bugarska, između “Malo morgen” i “Otvorenog Balkana”

Piše Zoran Panović, programski direktor Demostata

0
Beta/AP Photo/Valentina Petrova

Mnogi Srbi i dalje o Rumuniji razmišljaju kao da je Mile Belodedić juče prebegao u Zvezdu. Tek će se Srbi iščuđavati otkud Bugari u EU, a ne znaju da je pored svih nedostataka, čak i Bugarska Todora Živkova imala i kosmonauta i nuklearku, razvijala je računarsku industriju, pa otuda i tehnologija za piratske diskove devedesetih. Kao što mnogi Srbi ne znaju da Sofija ima metro. Devedesete su bar suštinski popravile odnose Srbije i Bugarske. Zbog šverca prevashodno. Uprkos svem bratstvu srpska potuljena umotvorina je i ova: “Teško onom koga Grk hrani i Rus brani.” Ili “razbucali smo ih ko bugarsku skupštinu”. U Srbiji se zna za “bugarski vozić” (izborna tehnika), neki su čuli i za “bugarski kišobran”; bugarski disident Georgi Markov ubijen je 1978. u Londonu “bugarskim kišobranom” (pritisneš da ga otvoriš a on opali). Posle uspele opstrukcije da Makedonija dobije status kandidata za EU, od metafore o “bugarskoj skupštini” (razbucanoj) bolje je koristiti “bugarski veto” kao metaforu (pa i da neko jači stoji iza njega).

I Bugarska Todora Živkova imala je asimilatorsko-identitetske namere spram SR Makedonije i Makedonaca, ali Titova Jugoslavija je neuporedivo bolje od Evropske unije štitila integritet Makedonije i Makedonaca. Zbog kojih, uz sav Open Balkan, Vučićeva Srbija sigurno neće suštinski pokvariti odnose sa Bugarskom. U najnovijem Demostatovom istraživanju, građani Srbije smatraju da su im Makedonci najbliži narod posle Crnogoraca. Mnogo bliži od Bugara. Pravi “partner 100 S”, kako se zvala ona makedonska krdža.

Ako ste pravi ljubitelj Open Balkana, za plažu vam preporučujem knjigu “Aspekti makedonskog pitanja” Lazara Koliševskog.

Cela analiza Zorana Panovića objavljena je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 30. juna

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs