Tužiteljka Bojana Savović izjavila je da je podržala inicijativu ProGlas jer „spada u grupu ljudi kojima u ovakvom društvu nije dobro“. Dodala je da je „spremna na odmazdu“, ali i istakla da su „ljudi željni pravde, a ne parizera“, piše N1.
Počela je citatom sa Peščanika – „ako vam je dobro, ona ništa“.
„Ja spadam u grupu ljudi kojima u ovakvom društvu nije dobro. Bez obzira na profesiju, socijalne ili ekonomske razlike, najvećem broju ljudi u ovom društvu nije dobro. Ja znam mnogo ljudi koji su dobrog ekonomskog statusa i svaki put su išli na proteste“, kaže ona.
Na pitanje šta ju je motivisalo da da podršku i potpis ProGlasu, kaže – i ljudi i tekst.
„Ja sam sa tekstom bila upoznata i malo pre objavljivanja. Čim sam dobila link potpisala sam ProGlas sa kojim se apsolutno slažem. Još veća motivacija da ga branim je reakcija posle, odmazda protiv ljudi koji su izašli“, ističe ona, a na pitanje da li je ona spremna na odmazdu, odgovara – „apsolutno“.
Dodaje da je moralna obaveza, kada vide „kako su oni prošli, da nas što više izađe“.
„Kao neki raketni štit. Ja smatram da tužiocu jeste mesto u ovom proglasu. On govori o nekim opštim vrednostima, opšta mesta, želimo društvo bez korupcije, bez kriminala… Nisam shvatila da to na neki način može da izazove negativnu reakciju“, rekla je ona u Iza vesti.
Kaže da je tužiocima dužnost da „štite javni interes“.
„Ja doživljavam ovo kao odbranu javnog interesa“, ističe.
Kaže da joj prilaze i ljudi na ulici.
„Ljudi su željni pravde, mnogo više su željni pravde nego parizera koji im se dele“, smatra ona.
Priča da je kroz praksu išla često na edukacije o ljudima koji su prošli neke traume.
„Ja često po tim smernicama prepoznam nas kao članove društva koji smo prošli traumu. Kada je žrtva spremna da se bori da nešto promeni – kada veruje da to ima smisla. Ako govorite da nemamo šanse da pobedimo, to rade oni koji drže te žrtve pod kontrolom. Verujem da je društvo došlo u tačku ključanja, da to više ne može da se trpi, taj stepen bezakonja – sistemska korupcija, organizovani kriminal… Postoje male grupe ljudi koje žive jako lepo, ali oni su manjina“, kaže ona.
Prema njenim rečima, jedna od ideja ProGlasa je upravo – „da svako uradi koliko može“.
„Poruka građanima je da oni koji mogu, ako je dovoljno, neka izađu na izbore, drugi neka čuvaju kutije… Svako može dati svoj mali doprinos da nam svima bude mnogo bolje. Ja očekujem to zajedništvo, do sada je taj ProGlas potpisalo oko 90.000 ljudi. Zajedništvo je želja da se nešto promeni, da više ovo društvo ne može i ne treba ovako da funkcioniše. Vi možete imati divan stan sa italijanskim nameštajem, ali ako se zgrada ruši, ako se temelji ruše, to onda nije važno. Trenutno stanje je užasno loše, ali to je to, moramo promeniti društvo sistemski, moramo promeniti temelje te zgrade, bavljenje samo svojim nas je dovelo u ovu jednu situaciju koja je užasno loša“, smatra ona.
Dodaje da „nije mnogo tužilaca spremno na iskorake“.
„Ali nije to obeshrabrujuće, oni su spremni an druge akcije. Nama se plate razlikuju i po 50.000 dinara, neki imaju parking mesta… I dalje smatram da to nije nešto na šta treba da se pristane. Godinama dobijamo sve gore šefove, to je jedna opšta pojava u društvu, to je meni bila granica preko koje se ne prelazi, ali ne mislim da sam iskočila iz sistema, jer ja i dalje dobijam toliko poruka podrške, od sudija, od stranaka, ljudi na ulici, advokata… Osećam kao moralnu obavezu da uradim najmanje što mogu da jedan proglas koji je uopšten, podržim, stanem iza njega, stanem iza svih ljudi koji zbog normalne stvari doživljavaju seriju napada, imala sam potrebu još veću posle te pokazne vežbe koju su izveli, da pokažem – ima nas mnogo, ima nas još“, kaže ona.
Ona javno tužilaštvo doživljava ne kao čuvar sistema, nego kao „čuvar javnog interesa“.
„Kao moralan i plemeniti poziv. Imam utisak da kad bih izašla iz sistema, ostavila bih nešto što je naše, što pripada građanima, nekim uzurpatorima. Još verujem da se vredi boriti, zato ostajem“, ističe ona.
Tagovi
