Ljudi sa Evije: Sami protiv vatrene stihije

0
ANGELOS TZORTZINIS / AFP / Profimedia

Požar na Eviji ostavio je pustoš. Nakon katastrofe, mnogi stanovnici tog drugog po veličini ostrva u Grčkoj besni su na vladu u Atini, jer smatraju da se tragedija mogla sprečiti, prenosi Dojče vele.

Ležaljke za su prazne. Ovde je vatra našla put do plaže. Tamo gde je do pre nekoliko dana raslo na hiljade borova, sada su samo crni ostaci stabala koja su se raspukla od vreline – u moru belog pepela.

I dalje je toplo pod nogama. Na nekim mestima iz ugljenisanih rupa vije se dim. Sredina avgusta je vrhunac sezone u Grčkoj – pa i na Eviji. Ali većina turista je zbog požara otišla sa tog, drugog po veličini ostrva u Grčkoj.

Međutim, jedna mlada izraelska porodica upravo je stigla: „Već smo bili rezervisali. Naš prijatelj ovde ima kuću. Ali izgorela je, sada živimo u hotelu.“ Jeste da se oseća težak miris dima, ali hrana je dobra, a more je i dalje prelepo, pričaju oni.

Nikos Tekinarglis ima bar na plaži. „Ne smemo sada da pognemo glavu“, kaže, pomalo napet: „Ovo je ekonomska katastrofa za sve koji ovde žive od šume ili od turizma“. Grčka država je, smatra, ostavila ostrvo na cedilu – ali ljudi se drže zajedno: „Bio sam dirnut kada sam video kako su mladi ljudi pomagali“, kaže Tekinarglis.

Ljudi pred ruševinama svog života

I škola jezika Eleni Aleksandridis izgorela je do temelja. Dok razgovara s nama, pored te žene u četrdesetim sedi mačka: „Uvek nam je dolazila u školu i sada ne razume da više ne može tamo“, kaže Aleksandridi. Trudi da ostane smirena. Ona je pred ruševinama sopstvene egzistencije. Sve je uništeno – i to iako požari na Eviji nisu retki. Ranije su uvek uspevali da ugase, ali ovog puta Vlada se isključivo bavila evakuacijom.

Aleksandridis se oseća ostavljenom na cedilu od države. Za nju je strategija Atine u krizi – katastrofalna: „Greška je bila u tome što su samo evakuisali sela kako ne bi bilo mrtvih“. Na raspolaganju nije bilo ni približno dovoljno sredstva za gašenje – a i to što je bilo, koncentrisano je na Atinu.

Ona lično nije videla da vatrogasci gase vatru na Eubeji: „Pomagali su samo dobrovoljci s našeg ostrva. Šta god je spaseno, to su bili oni. Jedan vatrogasac je svratio posle tri dana. Pitala sam ga: ’Gde si bio?’ Odgovorio mi je: ’Bolje da ne pitaš’.“

Poljuljano poverenje

Mnogi ljudi sa Evije pričaju priče poput ove. Jedan čovek iz susednog Limnija kaže da su ljudi hteli da crevom ugase zapaljeni bor kako ne bi pao na njihovu kuću: „Vatrogasna jedinica je tada jednostavno isključila vodu“.

Vlasnik restorana Dimitris Janakolas više Vladi ne veruje ni reč. On smatra da su obećanja premijera Kirijakosa Micotakisa da će žrtvama dati nadoknadu prazne reči: „Veoma smo razočarani“.

Janakolas nije pristao da se evakuiše, već se sa ostalim muškarcima u selu borio protiv plamena: „Kuće su nam ostale čitave samo zato što nije bilo jakog vetra“, kaže ugostitelj.

Na putu od obale preko planina vidi se pravi obim katastrofe: spaljena zemlja dokle seže pogled. Oboreno drveće i stubovi za struju blokiraju put. Oko sela Istiaja na severu poslednji veliki požari buktali su sve do utorka uveče.

Mladi mehaničar Todoris stoji na seoskom trgu s dvojicom prijatelja. Danima su posmatrali kako vatrogasna jedinica ne čini ništa protiv požara. Nisu stigli ni avioni: „Rekli su na televiziji da ne mogu da lete zbog jakog vetra, a uopšte nije bilo vetrovito“, objašnjava on i pokazuje nam video-snimak uspravnih stubova dima.

Kasno zatražena pomoć

Čudo je da Todorisovo selo i dalje postoji: „Uopšte nije bilo organizacije. Uzeli smo creva vatrogasne brigade i sami smo gasili“.

Na parkingu se sada nalaze 143 vatrogasca sa 46 savremenih vatrogasnih vozila iz Poljske. Stigli su 10. avgusta, kada je većina požara već bila ugašena.

Rafal Solovin, oficir Poljske pomoćne brigade, došao je što je brže mogao: „Krenuli smo čim je Grčka aktivirala mehanizam civilne zaštite EU. Trebalo nam je tri dana da stignemo.“

Ljudima sa Evije sve to je neshvatljivo: zašto je njihova vlada toliko dugo oklevala da zatraži pomoć kada je već bila prepoterećena gašenjem požara u Atini?

Sistem je loš

Stručnjaci već dugo ukazuju da je zaštita od požara u Grčkoj neadekvatna. To je moralo da se promeni bar nakon razornog požara u Matiju 2018. u kojem su poginule 102 osobe. Vlada je najavila da će uložiti 1,76 milijardi evra u zaštitu od požara tek u junu ove godine – samo nekoliko nedelja pre opasnih letnjih meseci.

Katastrofa se mogla sprečiti, tvrdi Konstantinos Liarikos, službenik za razvoj WWF u Grčkoj: „Sve to ima veze s činjenicom da se nedovoljno prevencije sprovodi u uslovima klimatske krize. Vlada Grčke – kao i sve Vlade poslednjih decenija – odbija da investira u pripreme institucija, dobrovoljaca i građana“.

Atina je obaveštena o postojećim nedostacima. Nakon katastrofe u Matiju, odbor je formulisao jasnu mapu puta – ali je ona zanemarena: „Ništa nije urađeno, baš kao ni nakon požara 2007. Stručne procene jednostavno se bacaju u kantu za đubre“, kaže Liarikos.

Nakon požara u Atini, na Peloponezu i u Eviji, Vlada Grčke sada obećava reformu celokupne grčke civilne zaštite, a 500 miliona evra bi trebalo da se uloži u obnovu i pošumljavanje.

Ali, ljudi sa Evije u to baš i ne veruju. Vlasti će morati da preduzmu mnogo toga kako bi oni sa pouzdanjem mogli da gledaju u budućnost u kojoj će ekstremne temperature i šumski požari verovatno biti deo svakodnevnog života.