„Ljudi pomisle – sa njim nešto nije u redu. Ne. Sa svima nama nešto nije u redu“: Milan Marić o psihoterapijama kao „najbolje utrošenom trudu, vremenu i novcu“

Veliki intervju koji je Milan Marić, mladi glumac koji u novom filmskom ostvarenju „Toma“ glumi Tomu Zdravkovića, a prethodno se proslavio u novim srpskim serijama, posebno u ulozi Čedomira Jovanovića, doneo je brojne teme – nezaobilazno Tomu Zdravkovića, ali i vakcinaciju, psihoterapiju… A ta je tema donela i rečenicu sa naslovne strane novog broja Nedeljnika – „ovu zemlju treba neko da zagrli“.

Kako je Milan, međutim, zagrlio sebe?

Ogroman odjek je imala tvoja priča o odlascima na psihoterapiju, kako se krećeš kroz terapiju, koliko napreduješ, koliko se menjaš ili ne…

Što se mene tiče, to je moj najbolje utrošeni trud, vreme i novac. Jer vidiš promene kod sebe i osetno se osećaš bolje. S druge strane za te promene je neophodno vreme. Kompleksna smo bića, nismo isti, stvari se ne podrazumevaju i ne bi smele da se podrazumevaju i generalizuju. Odrastali smo u jednoj turbulentnoj zemlji sa raznoraznim nedaćama koje su obeležile detinjstva i odrasli život. I u svemu tome rasteš i upoznaješ svet, koji i ovako nije lagan. Nagomila se sve i svašta u nama, zgužva se, zapetlja…

Ali ima načina da se otpetlja i to je mnogo bitno shvatiti. Meni je terapija postala baza promene nabolje. Ljudi mešaju stvari pa pomisle: „Nešto s njim nije u redu čim ide kod terapeuta.“ Ne, sa svima nama nešto nije u redu, što ne znači da smo disfunkcionalni nego da možemo da budemo funkcionalniji i bolji. Sami sa sobom da budemo bolji, ne nužno sa drugima. Tačnije rečeno, prema sebi da budemo bolji a onda ćemo biti i sa drugima. Moći ćemo lakše druge da razumemo, da svet upoznajemo bolje, funkcionisanje sveta, da upoznamo sebe u tom svetu bolje.

Neke stvari za koje si mislio da si prošao, da one nisu ostavile traga na tebi, e te stvari se ispostave toliko bitnim pogotovo ako su se desile u nekom tinejdžerskom, formativnom dobu i prate te čitav život i žuljaju. I kada ih prvi put izgovoriš, onda ti to deluje banalno, glupo. Pa kreneš dalje i lagano ideš i da čistiš deo po deo te slagalice zvane tvoj život, pa kada nešto veliko shvatiš, otkriješ ili samo prihvatiš, možeš da imaš čak i fizičku reakciju. Kada procesuiraš, podsvest to obradi i lagano prebacuje u svest.

Ostatak intervjua sa Milanom Marićem pronađite na kioscima ili na NStore.rs u našem digitalnom izdanju novog broja