Laži koje izgovaramo tokom razgovora za posao: Kako, zašto i koliko često se to događa…?

0
- / Wavebreak / Profimedia

Da li je razgovor za posao zaista vežba obmanjivanja? Treneri i istraživači koji proučavaju neistine u karijeri kažu da jeste.

Robert Feldman, profesor psihologije na Univerzitetu “Massachusetts Amherst” i autor knjige „Lažov u vašem životu” smatra da to nije “nikakvo čudo”.

“Čak smo i kao deca naučeni da izgovaramo nevine laži o poklonima koje recimo baka donose ili o večeri koja i nije bila tako ukusna. Intervjui za posao jednostavno predstavljaju nastavak te dinamike sa, doduše, većim ulogom. Takve situacije su gotovo i osmišljene da vas podstaknu da slažete”, kaže Feldman, a piše Volstrit džurnal.

Kandidati moraju da daju sve od sebe tokom razgovora za posao, dok menadžeri moraju da prodaju radno mesto. Iako neke kompanije kažu da žele radikalnu iskrenost tokom intervjua, da li je zaista tako?

„Deo dobro socijalizovane osobe u našem društvu je da koristimo laži kako bi se drugi ljudi osećali dobro i kako bismo se mi sami efikasno predstavili“, kaže dr Feldman.

Jedna studija otkriva da bi ljudi preterivali u raznim stvarima tokom intrervjuisanja – od odgovornosti i zaduženja koja su imali na prethodnim poslovima do razloga za odustajanje i odlaska sa starog posla.

Naravno, neistine postoje u spektru laži -od laganih preterivanja do potpunih izmišljotina. Ponekad propusti mogu pomoći u sprečavanju potencijalne pristrasnosti. Nekad mogu i da unište karijeru.

Volstrit džurnal je iscenirao izmišljeni razgovor za posao kako bi secirao sve potencijalne “blage” laži, pogrešne smernice i smele laži i obmane obe strane, uz analizu koja je izvedena u saradnji sa relevantnim stručnjacima i iz nedavnih akademskih istraživanja na tu temu.

Primer 1:

— Drago mi je da se upoznajemo. Dopada mi se fotografija na vašem stolu. I ja sam posetio Josemiti ovog leta.

“Jedan od načina kojim ljudi obmanjuju je privikavanje”, kaže Nikolas Rolin, vanredni profesor industrijske i organizacione psihologije na Univerzitetu “Saint Mari” i autor knjige „Psihologija intervjua za posao“.

“Ovde se zapravo radi o pokušaju uspostavljanja veze sa osobom koja vas intervjuiše. Kandidat se trudi da ostavi utisak simpatične osobe koja je nalik osobi koja ih intervjuiše za posao”, kaže Rolin.

Ljudi se često smeju šali koja im nije smešna ili menjaju sopstvene interese kako bi se tokom razgovora predstavili tako da se njihova interesovanja podudaraju sa interesovanjima osobe koja ih intervjuiše. Recimo, u konkretnom primeru, ovaj kandidat je verovatno išao na vikend ture pešačenja, ali svakako nije posetio Josemiti.

Primer 2:

— Recite mi nešto više o tome zašto želite da radite u našoj kompaniji?

Od detinjstva želim da budem pridruženi menadžer projekata. Uvek sam bio neverovatno strastven prema vidžetima…

— Kao što znate, jedan smo od najinovativnijih proizvođača vidžeta u zemlji!

Karirin Minšev, izvršna direktorka sajta “Muse”, kaže da kandidati često obmanjuju kada su u pitanju njihovi stvarni interesi.

“Možda im je zapravo potrebna dobra zarada. Ali niko to neće priznati ako želi da bude angažovan na novom poslu”, kaže Minšev.

Istaživanje doktora Feldmana ukazuje da kandidati govore u proseku “dve do tri laži za vreme intervjua koji traje od 10 do 15 minuta”. To je slično količini laži koje izgovorimo u svakodnenvnom životu, pogotovo kada se upoznajemo sa novim ljudima.

To činimo na dva uobičajena načina – pričajući neistine o sebi – preuveličavajući svoje mogućnosti i dostignuća, i pričajući neistine o drugima – saopštavajući koliko nam se sviđaju pojedine osobe („Vaša nova frizura izgleda sjajno!“).

Muškarci lažu više o sebi, dok žene lažu više o drugima.

Primer 3:

— Eksperimentisanje je u mojim genima. Na svom poslednjem poslu bio sam poznat kao osoba sa novim idejama.

— Da, tačno! Proveli ste dve godine na prethodnom poslu. Zašto ste na kraju otišli?

Bio sam spreman za novi izazov.

— Dakle, Vaša je odluka bila da odeete?

Da, izgledalo je kao da je pravi trenutak za tako nešto

U istraživanju dr Rolina za 2020. godinu utvrđeno je da kandidati prilagođavaju svoje odgovore na testovima ličnosti tako da izgledaju kao da u najvećem odgovaraju interesima kompanije.

Ovde kandidat govori o svojim inovativnim sposobnostim jer je to ono što novi poslodavac ceni.

“Kandidati često pokušavaju da izbegnu raspravu o mrljama u svojim CV profilima. Od loših ocena na prethodnom poslu, do perioda kada su možda bili nezaposleni”, kaže dr Rolin.

Oni bi za neuspeh mogli da okrive nekog drugog, poput bivšeg menadžera, ili jednostavno da na neki način pokušaju da skrenu pažnju sa konkretne teme.

U radu grupe istraživača sa Univerziteta “Guelph” u Ontariju, svaki od 775 anketiranih učesnika priznao je da bi na razgovoru za posao preterao ili sakrio bar nešto o sebi. U konkretnom slučaju, kandidat pokušava da prikrije priču o razlozima zbog kojih je napustio prethodnu firmu.

Manji broj ljudi izmišlja i čitave priče, do najsitnijih detalja. Dr Rolin procenjuje da oko 80 odsto ljudi “ulepšava” svoj CV, dok bi između 20 i 30 odsto ljudi u potpunosti bilo spremno da izmisli sve o sebi, čak i lažnu diplomu.

“Mlađi kandidati takođe imaju tendenciju da se više koriste lažima, verovatno zato što imaju manje stvarnog iskustva koje mogu da iskoriste kada odgovaraju na pitanja”, kaže dr Rolin.

Minšev ih upozorava da moraju da budu najiskreniji tokom razgovora za posao.

„Poslednja stvar koju želite je da vas uhvate u laži, u situaciji kada ste tvrdili da ste vešti ili napredni u nekoj veštini, a to ne možete da uradite“, kaže Minšev.

Primer 4:

— Ovde piše da imate iskustva sa stranim jezicima. To bi moglo biti korisno za naš plan o razvoju naše kompanije u Južnoj Americi i Evropi.

—Da, tečno govorim španski, pa i Pajton (programski jezik).

Odlično. Koja pitanja imate za mene?

Rezimei ponekad mogu biti “prošarani” neopravdanim propustima.

Minšev kaže da je važno ukloniti informacije kao što su godina diplomiranja ili adresa stanovanja kako biste izbegli pristrasnost, ukoliko ne želite da vas angažuju ili ne na nekoj drugoj poziciji zbog godina ili činjenice da živite u drugom gradu.

Advokati takođe upozoravaju kandidate da tokom razgovora ne otkrivaju informacije o zdravstvenom stanju – recimo, ako je kandidatkinja trudna – zbog straha od predrasuda.

“Kandidati takođe imaju tendenciju da ‘naduvaju’ jezičke ili čak računarske veštine programiranja”, kaže dr Rolin. Naosletku, izraz „stručan“ može biti dvosmislen, u konkretnom slučaju.

Doktor Feldman kaže da se između lažljivca i osobe kojoj se laže često dešava neka vrsta zavere – oboje žele da laž bude istina.

“Kada je to slučaj – recimo, u slučaju komplimenata – mi to jednostavno prihvatimo”, kaže dr Feldman.

U konkretnom slučaju, intervjueru je potreban neko ko govori španski, pa ona “kupuje” kandidatovu laž o “tečnom španskom”, čak ni ne pokušavajući da razgovara s njim na jeziku ili pitajući više o njegovom iskustvu.

Primer 5:

— Postoje li uopšte nedostaci?

— Ponekad nam je previše stalo do misije, rekla bih. Ali to je mala cena koju treba platiti kada menjate svet. Pošto smo se praktično usaglasili, moram da pitam, koliko ste zaradili na poslednjem poslu?

Oko 100.000 dolara.

— Ne znam da li bismo mogli da izjednačimo tu ponudu. Ali ovde postoje brojne mogućnosti za rast. Brzo biste napredovali.

Studija profesorke psihologije Debore Pauel i njenih kolega sa Univerziteta u “Guelphu” iz 2019. godine otkrila je da ljudi lažu kada osećaju da imaju priliku da budu pobednici.

“Ljudi lažu o stvarima koje je teško verifikovati”, kaže dr Feldman.

Minšev kaže da postoji razlog zbog kojeg su neke države, gradovi i kompanije u Sjedinjenim Državama zabranile pitanja o istoriji plata.

„Grupe koje su u prošlosti bile diskriminisane na radnom mestu često su u nepovoljnom položaju zbog ovakvih pitanja“, kaže Minšev.

Takvi upiti mogu produbiti razlike u platama. Radni dokument objavljen u junu ove godine je otkrio da su zabrane o proveri istorije zarada dovele do povećanja plata za osobe koje menjaju posao, posebno za Afroamerikance i žene.

Naravno, držanje je često deo pregovaračkog procesa sa obe strane.

Saveti kandidatima je da budu oprezni prema obećanjima intervjuera, pogotovo jer pokušavaju da zaključe dogovor.

Kako bi utvrdili da li su intervjueri iskreni ili ne u pogledu karijere u kompaniji, kandidati treba da pitaju koji procenat ljudi – koji su ranije angažovani – jeste brzo napredovao korporativnom lestvicom.

“Sve obmane su najverovatnije uzaludne. Laž vam zapravo ne pomaže da se zaposlite”, utvrđuje istraživanje dr Rolin.

Analiziranje onoga što ljudi kažu može da pomogne – pošteni ljudi nude više detalja i konteksta, a takođe prepoznaju ako pogreše, na primer ispravljajući se nakon davanja pogrešnih detalja. Ali čak i sa tom taktikom, teško je uočiti neistine.

Dakle, ako u intervju ukalkulišate i laži, pripazite – verovatno ćete završiti u ulozi i na poziciji koja vam ne odgovara. Možda ćete biti depresivni zbog posla – ili bi poslodavac mogao dovesti u pitanje vaš učinak.

„To je dugoročno vrsta gubitka i gubitka“, zaključuje dr Rolin.