“Lakše je doktorirati nego završiti osnovnu školu”

0
Foto: Igor Pavićević

Majka dvoje gimnazijalaca iz Čačka okačila je na oglasnoj tabli škole pismo ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u kojem se osvrnula na veliki broj obaveza koje srednjoškolci imaju. Vesna Vojvodić, predstavnica Sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost, kaže da su iskustvo đaka i javni diskurs pokazali da je lakše doktorirati nego završiti osnovnu školu. Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je od broja časova veći problem njihov sadržaj.

Vesna Vojvodić kaže da je pismo majke gimnazijalaca samo jedan vapaj u moru sličnih razmišljanja roditelja i dodaje da iskustva pokazuju, a poslednji događaji u javnom diskursu dokazuju, da je teže završiti osnovnu školu nego doktorirati.

“Deca u osnovnim školama se suočavaju sa konglomeratom gradiva, za njih je predviđeno da budu kao mali enciklopedisti. Deca dožive sunovrat u realnost kada shvate da sve to možda i nije potrebno da bi se u ovoj državi čovek pozicionirao na značajnom mestu”, pa čak i mesto ministra prosvete, rekla je Vojvodić u Novom danu.

“Roditelji koji rade sa svojom decom znaju da jedna uslovna zavisna rečenica ne može da počne tvrdnjom: ‘Ja da sam mu šef’, nego ‘da sam mu ja šef’. Kao što ne može da se završi sa: ‘ja mu ne bi dao da da’, što smo skoro imali priliku da čujemo od minstra koji daje sebi za pravo da jednom novinaru kaže da bi loše prošao na PISA testiranju jer nije pratio na času”, istakla je Vojvodić.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da 80 odsto roditelja ima potrebu da napiše slično pismo ministru. On ističe da nije problem u samom broju sati koji se provode u školi, napominjući da je sedam sati standard i na zapadu, već u sadržaju tih časova.

“Naša škola opterećena je sadržajima koji nisu neophodni, a ne može da ponudi podsticajnu atmosferu da se razvijaju u smeru koji bi im odgovarao”, objašnjava Markov.

On napominje da je reforma gimnazijskog obrazovanja opteretila đake sa još dva nova predmeta, koji ih, kako sami kažu, smaraju, a da se zamišljena projektna nastava pretvorila u pisanje referata i pravljenje “power point” prezentacija.

Kada je u pitanju projektna nastava, Vojvodić napominje da nastavnici na obukama ne dobijaju odgovor šta ona znači, već ih edukatori edukuju na način na koji ne bi trebalo. Ona pita i gde su u srpskim školama resursi za izvođenje projektne nastave.

Vojvodić kaže da ukoliko deca imaju želju i potrebu za vannastavnim aktivnostima i obrazovanjem, stvar postaje neprijatna i opterećujuća. Gošča Novog dana navodi primer iz svoje škole, u kojoj je dramsku sekciju držala u kontrasmeni, odnosno prvog časa popodnevne smene, jer đaci svakog dana imaju po sedam časova.  

“Danas ću morati da pokušam da upišem jučerašnje časove. U stalnom smo raskoraku”, napominje goša Novog dana.