“La sueve Patria”, veliki pesnik i vakcina za otadžbinu: Borba Meksika protiv koronavirusa u novoj fazi…

0
Barron Luis/Eyepix/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ramon Lopez Velarde nije bilo kakav pesnik, on rodnom Meskiku važi za ikonu i nacionalnog pesnika. Njegovo remek-delo je zbirka: “La suave Patria” (“Nežna otadžbina”). Stota godišnjica od njegove smrti u Meksiku će biti obeležena 19. juna.

Sve se to mora znati da bi se shvatilo zašto je meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador novu vakcinu nade nazvao “Patrija”. Da li bi se Ramon Lopez Velarde složio s tim da se njegovo ime veže za vakcinu za koju se još ne zna može li zaista rešiti probleme u otadžbini?

Poruka je u svakom slučaju jasna: sa 216.000 smrtnih slučajeva treća zemlja u svetu po broju smrtnih slučajeva, posle SAD i Brazila, Meksiko uzima sudbinu u svoje ruke. Prva testna faza ‘Patrije’ je počela, 100 dobrovoljaca između 18 i 55 godina iz meksičke prestonice upravo su primili vakcine. Sada je najvažnija brzina, piše Dojče vele.

Do kraja godine na raspolaganju bi trebalo da budu milioni jeftinih ampula, a priznata laboratorija Avimeks osnovana 1952. od države će dobiti 7,5 miliona dolara.

Ksavijer Telo, hirurg i zdravstveni stručnjak, je skeptičan: „Nikada do sada u Meksiku nismo uspeli da razvijemo vakcinu kada smo krenuli od nule. A i ako sve bude proteklo glatko, ne mislim da će ‘Patrija’ biti dostupna pre početka 2022. Ta vakcina neće biti izlaz iz pandemije u Meksiku.”

Druga faza ispitivanja vakcine planirana je za juni i juli, dok je treći i odlučujući ispit planiran između avgusta i oktobra. Vest dolazi u trenutku kada se vlada oko predsednika Lopeza Obradora nalazi na masovnom udaru kritika zbog upravljanja korona-krizom.

Vakcinacija u zastoju

Iako je Meksiko prvi u Latinskoj Americi startovao sa vakcinisanjem za Božić prošle godine, nije puno postigao na polju imunizacije – jednostavno nema dovoljno vakcina.

Zasad se vakcinišu samo zdravstveni radnici i stariji od 60 godina. Osobe od 50 do 59 godina mogu da se prijave za vakcinaciju. Do sada je u tom procesu upotrebljeno 17 miliona doza vakcina, ali sa 130 miliona stanovnika Meksiko je daleko od svojih visokih očekivanja.

Slatkorečivi meksički predsednik

Sada bi dakle sopstvena vakcina trebalo da preokrene stvari? Za Hulija Frenka, koji je ranije radio u Ministarstvu zdravlja, i Octavija Gomeza-Dantesa, naučnika pri Nacionalnoj zdravstvenoj upravi, ovo je više od neočekivanog obrta. U izjavama za „Vašington post ” oni su kritikovali “vladu koja je smanjila sredstva za naučna istraživanja, zanemarila nacionalni program vakcinisanja i stigmatizovala naučnike”.

Najava meksičke vakcine, kako ističu, dolazi upravo u trenutku kada je neuspeh meksičke korona-strategije očiigledan i zato simbolizuje poslednji metak u borbi protiv pandemije.

Kritičarima smeta i to što je predsednik vakcinu nazvao “100% meksičkom”, iako je tehnologija razvena u Njujorku. Avimex je saopštenjem za javnost morao korigovati tu predsedničku slatkorečivost.

„Naravno, to je i propaganda jer se projektu pridaje nacionalni duh”, kaže Ksavijer Telo. „Vakcina bi mogla biti od ogromne koristi za Meksiko, ukoliko sve bude funkcionisalo, ali nema razloga za upotrebu nacionalističkih tonova.”

‘Patrija’ i pouke

Meksikanke i Meksikanci se momentalno vakcinišu sa pet različitih vakcina: Bajontek / Fajzer, AstraZeneka, kineskim vakcinama Sinovak i KanSino, kao i ruskim Sputnjikom V. Od sredine juna jedno postrojenje u Meksiku bi trebalo da puni ampule sa ruskom vakcinom.

“Patrija” bi tako mogla biti šesta vakcina, čime bi Meksiko, nakon Kube, bio druga latinoamerička zemlja koja proizvodi svoju vakcinu.

„U svakom slučaju, ‘Patrija’ je vladin signal da se nešto naučilo iz ranijih grešaka premalog ulaganja u nauku i tehnologiju”, kaže Roselin Lemus-Martín stručnjakinja za ćelijsku i molekularnu biologiju i dodaje da „vakcine do sada nažalost nisu bile u samom vrhu vladine liste prioriteta.”

Lemus-Martin zahteva da “Patrija” istovremeno mora biti početni signal za širok investicioni program u Meksiku:

„Mi zaostajemo i s vakcinisanjem dece protiv drugih bolesti ili s lekovima.” To bi sigurno bilo u duhu Ramona Lopeza Velardea. Pesnik je imao samo 33 godine kada je, užasno ironično, umro od upale pluća.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime