Kvadratura katalonskog kruga: Priča o Barseloni i pametnim gradovima

0

Uprkos tome što je tek rano proleće, gomile ljudi tiskaju se ulicama Barselone tražeći hlad ispod limunovog i pomorandžinog drveća. Nekolicina se uputila svojim domovima nakon dugog dana na poslu, dok je iznenađujući broj onih koji su izašli da pozdrave sunce džogirajući ili vozeći bicikl. Najuočljiviji su ipak turisti, koji u grupama slede zastavice i kišobrane raznih boja, ili su u potrazi za što autentičnijim kafićem ili restoranom.

Više od deset miliona turista poseti prestonicu Katalonije tokom prosečne, nekoronske godine, što je pet puta više od broja stanovnika koji je naseljavaju. Španci su se stoga kao dobri domaćini, što sa velikim ponosom tvrde, godinama trudili da pronađu što funkcionalniji sistem koji bi rasteretio gradove i omogućio im kontinuirani razvoj. Kako bi se unapredio životni standard žitelja, a turistima od čijeg novca zavisi veliki deo ekonomije olakšao boravak, Barselona je odlučila da postane pametan grad.

Koncept pametnog grada relativno je nov, a Barselona je jedan od pionira u njegovom konstruisanju i razvijanju.

Pametni grad ima svog digitalnog blizanca

Bilo je potrebno mnogo vremena i truda kako bi Barselona svoje nadimke Grad blata i španski Mančester uspela da promeni i postane jedna od najvećih svetskih turističkih atrakcija. Gaudijeva dela su odavno najlepši gradski nakit, ali kako bi ona došla do izražaja, bilo je neophodno preurediti i modernizovati ostatak katalonske prestonice. 

Na hiljade kamera postavljeno je po čitavom gradu kako bi pratile broj ljudi i prevoznih sredstava, njihovo kretanje i mesta na kojima je saobraćaj najfrekventniji. Dronovi kruže oko plaža i mere njihovu popunjenost, što je bilo naročito korisno za proveravanje poštovanja zdravstvenih mera za vreme pandemije. Senzori svakodnevno prate nivoe zagađenosti vazduha, dok pametne kante za smeće uklanjaju neprijatne mirise. Većina svakodnevnih obaveza može se ispuniti preko mobilnog telefona, a skeniranje QR kodova je najčešći način za dolaženje do informacija. Na ulicama se uskoro očekuje i robot koji će, satelitski navođen, obavljati dostave, a u planu je i autobuska linija fleksibilne trase koju će određivati građani shodno svojim potrebama.

Za sve ove inovacije bilo je potrebno mnogo novca, čiji značajan deo dolazi iz fondova Evropske unije, dok se ostatak dobija iz gradskog budžeta. Jedan od motora koji pokreću čitav sistem jeste upravo projekat Unije – Superkompjuterski centar čiji računar MareNostrum je drugi najproduktivniji u Evropi, a četvrti u svetu. Prema rečima Patrisija Rejesa – jednog od istraživača na institutu koji je dom Superkompjutera – cilj je stvoriti digitalnog brata blizanca Barselone. To podrazumeva praćenje navika ljudi i korišćenje veštačke inteligencije kako bi se unapred moglo predvideti njihovo ponašanje. Na ovaj način bi se olakšalo donošenje odluka gradske uprave koje bi bile značajno prilagođenije ljudskim potrebama. 

Kao mesto za pilot-epizodu digitalnog kloniranja Barselone izabran je Kamp Nou. Na svakoj utakmici toplotne kamere posmatraju šeme kretanja navijača kako bi klub mogao da ustanovi na kojim mestima se stvara najveća gužva.

Pametan grad mora slušati svoje stanovnike

Poput svakog pametnog telefona, inteligentne gradove je neophodno stalno obnavljati, a Barselona trenutno radi na verziji 3.0 koja podrazumeva veće i digitalno bazirano učestvovanje građana u donošenju odluka. Parola koja se mogla čuti u svakoj kancelariji institucija zaduženih za kreiranje, donošenje i sprovođenje javnih politika glasila je – “Vratimo grad ljudima”.

Tehnologija je ponovo presudan faktor, pokazujući da svoj značaj ne iscrpljuje samo u sopstvenim okvirima, već ima uticaj na sve ostale delatnosti. 

Pokrenute su aplikacije koje omogućavaju građanima da prijave određeni problem ili predlože projekat kojim bi se unapredio život u gradu. Predlozi se iznose na glasanje koje se takođe obavlja putem interneta, a nakon usvajanja se predaju gradskim vlastima. Prava mikrodemokratija. Međutim, za uspeh ovakvih projekata potrebno je većinu meštana povezati na mrežu, što zahteva posedovanje potrebnih uređaja i veštine neophodne za njihovo korišćenje. Stoga je grad pokrenuo inicijativu čiji je cilj lokalno obučavanje za nedovoljno integrisane korisnike.

Arhitekta i gradski projektant u Barseloni Dani Tera kao jednu od ključnih stavki za funkcionisanje pametnog grada navodi upravo interakciju sa građanima i osluškivanje njihovih potreba, kao i kartezijanski “povratak čoveka u centar pažnje”.

Građanske inicijative, kakva je ona u kvartu Poblenou – o kom će nešto kasnije biti reči – ovakvim razvojem događaja više nemaju toliko posla kao pre desetak godina, kada su njihovi zahtevi za lepšim i sigurnijim komšilukom dospeli i na stranice „Njujork tajmsa“, smatra jedan od članova Patrik Kapert.

Iako zvuči bajkovito, nisu svi zamišljeni poduhvati prošli toliko glatko. Samo pedesetak hiljada ljudi u gradu od milion i po stanovnika aktivno koristi mogućnost da putem interneta pokrene određene promene. Sistem bezbednosnih kamera koje prepoznaju lica i koje bi trebalo da povise stepen rešenih zločina – odbijen je sa velikim negodovanjem zbog zabrinutosti o povratku u Orvelovu 1984. Napredak je vidan, ali ljudi se često boje promena i nepoznatog – a upravo je taj strah ono što usporava brže napredovanje.

Pametan grad vodi računa o svom izgledu

Nakon što se oglasilo poslednje školsko zvono, deca su, bez straha od automobila, preplavila obližnje ulice jednog od uspostavljenih Superblokova u Pobelnou. Neki samostalno, a neki u pratnji bezbrižnih roditelja, okupirali su mnogobrojna lokalna igrališta.

Kao što je Pep Gvardiola svojom idejom o trouglovima promenio fudbal, vlasti u Barseloni su odlučile da na sličan način u potpunosti promene poimanje prosečne gradske četvrti. Ovoga puta se u centru pažnje našao kvadrat, koji je poslužio kao baza za izgradnju Superblokova. Veći od bloka, a manji od komšiluka – Superblok je urbano projektovan deo grada čija je svrha da se oslobodi više prostora za ljude, što bi podstaklo socijalnu interakciju i lokalnu ekonomiju.

Granice Superbloka iscrtane su ulicama u kojima je saobraćaj nemoguće ograničiti, ali unutar zamišljenog kvadrata situacija se ipak menja. Broj automobilskih traka smanjen je i zamenjen biciklističkim – čija dužina raste svake godine. Brzina kretanja unutar Superblokova ograničena je na 20 kilometara na čas, a konstrukcija puteva je takva da vozačima uskraćuje mogućnost za eventualno ubrzanje. Cilj je stvaranje neprijateljskog okruženja za automobile i njihovo proterivanje na obode grada.

Po uzoru na Pariz, teži se konceptu “grada od 15 minuta” u kom će sve dnevne obaveze moći da se obave bez napuštanja svog Superbloka.

Dok je u lokalnom kafiću sa suprugom čekao ćerku da završi sa školom, Miroslav Milenković je potvrdio da hvalospevi o Superblokovima nisu bez utemeljenja. Posao ga je iz Srbije odveo u Barselonu, a nakon nekoliko selidbi – deluje da je njegova porodica konačno našla spokojno mesto za život.

“Kada se vratim u Beograd, ja nemam drugi izbor nego da sednem u kola. Ovde ih koristim samo kada idem van grada. Pešak je ovde kralj puta, a ne automobil, što je za porodične ljude zaista od neprocenjivog značaja. Pogledajte samo ovo”, rekao je Miroslav pokazujući na krcato dečje igralište iza svojih leđa.

Trenutno se u Barseloni nalazi šest Superblokova, a s obzirom na to da je većina ipak zadovoljna učinjenim, očekuje se nastavak projekta reprogramiranja grada, koji će uključiti mnogo veći njihov broj.

Pametan grad mora biti zdrav

Gvardiola je svoju ideju o trouglovima uglavnom sprovodio na zelenoj površini u Ulici Aristida Majola sa rednim brojem 12, koja se nalazi na suprotnom kraju grada u odnosu na Superblokove. Međutim, gradske vlasti u Barseloni su – nalik genijalnom fudbalskom arhitekti – unutrašnjost svojih kvadrata takođe obojile u zeleno.

Istraživanja su kao najvećeg zagađivača istakla automobil, pa je imperativ bio na smanjivanju njegove upotrebe. Vozači su zatvaranjem traka i ograničenjem brzine primorani da unutar Superblokova šetaju ili voze bicikl, što naravno nije bilo automatski prihvaćeno. Raskrsnice i kružni tokovi pretvoreni su u igrališta i parkove, a svaki mogući slobodan prostor iskorišćen je za sadnju drveća.

U dvorištima stambenih zgrada postavljene su urbane bašte koje zainteresovanim građanima pružaju mogućnost da uzgajaju voće i povrće na mestima gde je decenijama carevao beton. Fasade i krovovi takođe su iskorišćeni za ozelenjavanje, a novi sistem za navodnjavanje rešio je probleme velike količine padavina koje u određenim delovima godine potpuno parališu grad.

Ipak, najveći poduhvat predstavlja podizanje svesti građana o važnosti zdrave životne sredine.

“Neke od prvih stvari koje deca uče u školama su vezane za ekologiju. Ćerka nas svakodnevno teroriše kod kuće da bacamo smeće na način na koji je to predviđeno”, rekao je Miroslav dok je sunce polako zalazilo za višespratnice projekta koji bi u narednim godinama mogao da se raširi i van granica Iberijskog poluostrva.

Tekst je nastao u okviru projekta Puls Evrope – medijske posete EU koje finansira Evropska unija