Kuba razvila dve vakcine protiv kovid-19: „Testiranja u završnoj fazi, jedna se primenjuje kao sprej…“

(Beta) – Kuba počinje završnu fazu ispitivanja dve vakcine koje je razvila protiv kovid-19 i koje su u ranijim fazama testiranja pokazale „snažan imunološki odgovor“, piše britanski Fajnenšel tajms (Financilal Times) dodajući da bi vakcine Soberana 2 i Abdala, ako se pokažu uspešnim, mogle pomoći jačanju krizom pogođene kubanske privrede kao i suzbijanju pandemije.

Predsednik državnog farmaceutskog konglomerata BioKubaFarma (BioCubaFarma) koji nadgleda razvoj cepiva, Eduardo Martines rekao je novinarima u Havani da su hiljade ljudi učestvovale u ranijim ispitivanjima njihovih vakcina Soberana 2 i Abdala, koje su pokazale „snažan imunološki odgovor“ bez ozbiljnih nuspojava.

Soberana na španskom znači „suverena“, što podvlači poruku komunističke vlade da je razvoj te vakcine simbol ponosa za zemlju koja je i dalje pod uništavajućim američkim embargom, piše FT i dodaje da su državni kubanski mediji prikazali snimke fabrika koje izbacuju hiljade doza dve nove vakcine.

FT piše da su obe vakcine  konvencionalna imunizacija i sadrže deo šiljastog proteina koronavirusa stopljen s molekulom nosačem kako bi postao stabilan, kao i da su još  dva kubanska cepiva – uključujući jedno koje se primenjuje kao sprej za nos – u ranijoj fazi ispitivanja.

Soberana 2 sada će biti testirana na 44.000 Kubanaca, kao i na hiljadama ljudi u Iranu i Venecueli, a potencijalno bi mogao da se uključi i Meksiko. Prema navodima kubanskih vlasti, dve doze će se primenjivati u razmaku od dve nedelje a vakcini nije potrebno posebno hlađenje.

List navodi da se početni rezultati za vakcinu Soberana 2 očekuju do maja, dok će testiranje vakcine Abdala, kako se očekuje, početi kasnije u martu.

BioKubaFarma je saopštila da će, ako ispitivanja budu uspešna, do kraja godine proizvesti 100 miliona doza. Za lokalno stanovništvo bilo bi potrebno 20 – 30 miliona, a ostatak bi bio dostupan za izvoz, piše FT i prenosi reči kubanskih zvaničnika da će Kuba izvoziti vakcine protiv kovid-19 po ceni koštanja uvećanoj za malu maržu kako bi podržala univerzalno besplatni zdravstveni sistem u zemlji.

„Izvan Kube vlada veliko iznenađenje, pa čak i skepticizam da (ima) četiri vakcine u razvoju, ali za svakoga ko prati zbivanja na Kubi to ima smisla“, rekla je Helen Jafe, stručnjak za Kubu sa univerziteta Glazgovu.

Ostrvska država ima decenije iskustva u biotehnologiji i imunologiji. Osamdesetih godina prošlog veka kubanski lider Fidel Kastro (Castro) pokrenuo je tu industriju kako bi zaobišao američki embargo. Od tada su kubanske laboratorije proizvodile nove lekove koji se prodaju širom sveta, poput prvog cepiva protiv meningitisa B, interferona i jedinog efikasnog preparata za ozbiljne dijabetičke čireve, navodi FT.

„Pandemija je pogodila kubansku privredu jednako kao i sve druge“ rekao je jedan visoki evropski izaslanik. „Ali takođe pruža priliku da Kubu približi međunarodnoj zdravstvenoj saradnji. Kubanski sistem je u usporenom kolapsu, ali kubanski biotehnološki i farmaceutski istraživački rad ima mnogo toga da ponudi“, rekao je,

Iako je Kuba privukla globalnu pažnju svojim programom slanja hiljada zdravstvenih radnika kako bi pomogli u borbi protiv pandemije u 40 zemalja, o razvoju lekova za lečenje kovid-19 manje se zna.

Kuba proizvodi 13 lekova koji se koriste za borbu protiv bolesti, a polovina od njih su kubanske inovacije, saopštila je vlada. Tu spadaju i dva protivupalna leka, Itolizumab i Jusvinza, za koje vlada tvrdi da imaju visoku stopu uspeha u lečenju kritično bolesnih pacijenata i koji su dostavljeni Indiji i drugim zemljama.

Iako Kuba beleži nagli porast broja inficiranih koronavirusom, ti brojevi su, prema međunarodnim standardima i dalje niski. Rano lečenje sumnjivih slučajeva, rigorozno traženje kontakata i snažan loklano zasnovan zdravstveni sistem smanjili su smrtnost na 2,84 slučajeva na 100.000 stanovnika, što je delić latinoameričkog proseka, prema podacima sa Univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins) u SAD.

Ali,  Kubi su potrebni partneri ako želi da proizvede velike količine svojih vakcina za izvoz, kažu diplomate.

FT prenosi reči neimenovanog latinoameričkog ambasadora koji je naveo da su prema njegovim saznanjima „vakcine pouzdane“ ali da Kuba nema dovoljno proizvodnih kapaciteta zbog nedostatka resursa i moraće da se okrene ka spolja, na primer Vijetnamu i Iranu.

„Ako uspe, razvoj vakcine na Kubi postaće još jedan poznati primer istorijskog doprinosa male ostrvske države svetskim događajima koji je naveliko premašuju njenu veličinu“, ocenio je Peter Kornbluh, analitičar iz Nacionalne bezbednosne arhive, američke nevladine istraživačke organizacije.