U proteklih nedelju dana u Srbiji je potvrđeno 4.378 slučajeva korona virusa, što je 410 više obolelih nego prethodne sedmice. U skladu sa tim je povećan i broj testiranih osoba: u prethodnih sedam dana analizirano je 20.238 testova, 729 više u odnosu na prethodnu nedelju.
Prema poslednjim podacima, za ovaj period nije bilo hospitalizovanih i preminulih od posledica kovida. Od početka epidemije u Srbiji je potvrđeno 2.572.340 slučajeva kovida, a obrađen je 13.187.871 test.
Foto: Printskrin/covid19.rs
Kako ni Ministarstvo zdravlja, ni Insitut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ne odgovaraju na pozive i pitanja, ostaje nejasno ima li ih i koja su žarišta, kao i da li je ovo podvrsta Omikrona o kome se nedavno pisalo ili je reč o nekoj novoj vrsti koronavirusa. Svakako, trend rasta postoji.
Uzimajući u obzir to da nema prijavljenih smrtnih ishoda i hospitalizacije, može li se govoriti o razradi eris varijante, kao podvrste Omikrona?
Prošlog meseca u ovo vreme ministarka zdravlja Danica Grujičić govorila je da nema potrebe za panikom zbog korona virusa, kao i da je broj obolelih manji nego za vreme pandemije. Pozivala je na prevenciju i odgovornost, a bila je doneta odluka i o nošenju maski u zdravstvenim ustanovama (što je bila preporuka za najugroženije i na javnim mestima sa većom koncentracijom ljudi, kao što je javni prevoz).
Kada je dr Zoran Radovanović objasnio eris varijatnu za Nedeljnik, rekao je da nije opasniji od drugih varijanti koje su prethodile. To je potomak Omikrona, koji je inače blaži od varijanti koronavirusa sa kojima smo se susretali tokom pandemije.
„Suština je u tome da je najgore iza nas, da je sada sasvim drugačija situacija: sa jedne strane zato što je virus blaži, sa druge zato što smo mi otporni. Svi mi smo ili preležali kovid ili smo vakcinisani (ili i jedno i drugo), tako da virus sada nailazi na otporne organizme i zato imamo dosta oboljevanja, a jako malo umiranja. Malo je ljudi na intenzivnoj nezi, a ranije su bile pune bolnice, masovno se umiralo, čak se sakrivalo da se ne stvara panika“, rekao je za Nedeljnik dr Radovanović.
Za najveći broj zaraženih virus prođe skoro nezapaženo, posebno u sezoni gripa i prehlada koja je započela, jer su dominantni simptomi kijavica, kašalj, gušobolja i glavobolja, eventualno umereno povišena temperatura. Iako postoji podatak da je Eris zarazniji od prethodnih talasa, Radovanović kaže da je posredi samo njegov drugačiji izgled.
Objasnio je tada da to „nije ništa novo, jer svaki soj može da izazove bolest kod dela ljudi koji su otporni na prethodni virus, jer je svaki novi delom drugačiji“. To se dešava pošto “imunske snage” nisu dovoljno efikasne da spreče oboljevanje, ali čine da klinička slika (u ovom slučaju) bude blaga. Upravo zbog blage slike, deo ljudi se i ne javlja doktoru.
Neki pripisuju simptome kovida običnoj prehladi, dok neke, svesni da su zaraženi (ili da mogu biti) – nije naročito briga, pošto simptomi nisu “teški”. To nije pogodna logika kada je reč o korona virusu, jer, iako bez atipičnih opisa i simptoma, ovo je ipak, kako je rekao dr Radovavnović, sistemska bolest.
“Čak i ako je klinička slika blaga, dolazi do oštećenja krvnih sudova, može i upale srčanog mišića; postoji mogućnost i da dobijete taj hronični kovid, dugi kovid tzv, pa da se mesecima osećate krajnje iscrpljeno, da zaboravljate, da ne možete da se skoncentrišete, da svi misleda ste lenština i neradnik/ca, a da vam je možda duša u nosu. Znatno vam se smanji kvalitet života tokom više meseci, možda i godinu-dve”, rekao je naš sagovornik.
Veliki deo odgovornosti ostaje na pojedincu, jer to koliko će se puta neko zaraziti ipak nije uvek „viša sila“.
“Procenjuje se da će svaka osoba u proseku jednom u dve godine biti zaražena. Tu su sada velike razlike: onaj ko je neodgovoran biće četiri puta godišnje, a onaj ko vodi računa biće jednom u osam godina. To je bitna razlika. Taj prosek uključuje ekstreme”, zaključio je dr Radovanović.
