Generacija Z se podsmeva milenijalcima zbog svega – od čarapa koje vire iz patika, preko „mom fit” farmerki, pa do načina na koji prave selfije, piše Guardian.
Nataša, milenijalka, jednostavno ne može – i neće – da prihvati opsesiju generacije Z visokim čarapama koje se ponosno izvlače iznad helanki za teretanu ili se pružaju preko golih nogu, penjući se ka listovima.
„Ostajem verna nevidljivim čarapama i ostajem pri tom stavu“, kaže 43-godišnja Ormond i dodaje, „što su čarape neupadljivije, to su bolje.“
Sklonost ka čarapama koje se ne vide iz patika s niskom osnovom samo je jedan od razloga zbog kojih milenijalci – oni rođeni između 1981. i 1996. – danas važe za očajno nekul među generacijom Z, poznatom i kao zumeri ili zilijenijalsi.
ZBOG ČEGA SU MILENIJALCI “OUT”
Prema nebrojenim TikTok videima, milenijalci – generacija koja je popularizovala društvene mreže, „milenijalsku roze“ i pumpkin spice latte – izazivaju podsmeh zbog svega:
-svojih farmerki (uskih i „mama“ modela – potpuno out; široke, spuštene na kukove – totalno in),
-opsesije avokadom na tostu (dok generacija Z preferira maču),
-preteranog korišćenja smajlija koji plače od smeha (za zumere je zaista smešno tek kad pošalju emoji lobanje, što znači „umirem od smeha“),
– i famozne „milenijalske pauze“ – kratke tišine na početku svakog videa ili glasovne poruke, jer – i ovo ih zaista čini starima – vole da provere da li uređaj zapravo snima.
Milenijalci – nekada „kul“ mladi ljudi koji su delovali tako avangardno u poređenju sa „izgubljenim u vremenu“ bejbi-bumerima i prilično neodređenom generacijom X – danas su, realno… pomalo blam.
To govorim kao (nekul) milenijalka. Rođena sam 1991. i, kao i mnogi iz moje generacije, sećam se vremena pre nego što nas je tehnologija potpuno progutala: prvi mobilni telefon (naglasak na mobilni, ne smart) dobila sam tek u završnoj godini srednje škole; nalog na Fejsbuku – koji su tada popularizovali moji prijatelji, a ne njihove mame – otvorila sam tek u gimnaziji; i da, sećam se kad je Netflix slao fizičke DVD-jeve poštom.
Opet, moram da priznam – bilo je moćno biti deo generacije koja je delovala progresivno, koja je spojila analogno i digitalno doba. Imali smo osećaj da smo važni, da činimo neku promenu. I da, bilo je zaista kul.
Zato je baš šok kada se jednog jutra probudiš i shvatiš – da si zamenjen.
“OSETIM SE MATORO KAD SAM NA TIKTOKU”
Lili Saujani se posebno oseća pogođeno. „To je smešno. Sada nas osuđuje mlađa generacija koja misli da je sve izmislila“, kaže ona. „A zapravo, samo su izvukli iz ormara ono što smo mi nosili kao tinejdžeri.“
Kaže da se prvi put osetila „nekul“ dok je skrolovala kroz TikTok (aplikaciju koju je, uzgred, izmislio jedan milenijalac) i videla da se za one rođene pre 1992. već smatra da su – stari. „Definitivno postoji neka neizgovorena – a ponekad i vrlo izgovorena – konkurencija među generacijama na TikToku. I da, osetim se matoro kad sam na toj aplikaciji“, priznaje, pa dodaje, u pravom milenijalskom stilu: „Ali moji psi su nekoliko puta postali viralni.“
U suštini, mnoge milenijalce najviše nervira to što deluje kao da je generacija Z samo uskočila u voz koji su oni sami pokrenuli.
Ormond – ona koja brani čarape koje se ne vide – pokrenula je 2019. godine ekološki svesnu porodičnu prodavnicu, Smallkind, i želi da podseti da je i ekološka svest generacije Z delimično nasleđe: „Mi smo prvi krenuli tim putem, a oni su samo nastavili.“
PRELAZ IZ “KUL” U “NEKUL”
Lizi Cernik smatra da je prekretnica za prelaz u „nekul“ bila – pandemija. „Mnogi stariji milenijalci (uključujući i mene) polako su završavali svoju izlazim-svake-subote fazu baš u vreme kada je krenulo zaključavanje“, kaže ona.
„Pandemija je sve to ubrzala, a kad smo se konačno pojavili iz karantina – generacija Z je već potpuno preuzela modnu kulturu i donela nove trendove“, obazlaže Cernik.
Laura Pirsin, urednica za lepotu i influenserka (ima 40 godina, ali tvrdi da se oseća kao da joj je 25), takođe je primetila promenu na internetu tokom kovida.
Ipak, Pirsin kaže da ostaje „u toku“ zahvaljujući prijateljima iz generacije Z i odbija da dopusti da je definiše neka reč.
„Ako je nekoga sramota što je milenijalac, onda toj reči daje previše moći.“
“RAT GENERACIJA” SE ODVIJA NA INTERNETU
Naravno, međugeneracijsko prepucavanje nije ništa novo – može se čak reći da su ga milenijalci i izmislili, s obzirom na to da su krajem 2010-ih skovali frazu „OK boomer“ kao sarkastičan odgovor na stavove tipične za bejbi-bumere. Ali, očekivano, najnoviji „rat generacija“ – koji vode dve digitalno najpismenije grupe – odvija se javno, i to na najeksponiranijem bojnom polju današnjice: internetu.
Dr Karolina Are, istraživačica društvenih mreža sa Univerziteta Nortambrija i članica Centra za digitalne građane, kaže da se većina razgovora o tome koliko su milenijalci „nekul“ zapravo odvija – online. Sama milenijalka, Are smatra da različiti načini na koje generacije nastupaju na internetu igraju veliku ulogu u tome zašto milenijalci deluju demode generaciji Z.
Prema njenim rečima, “biti online uvek podrazumeva da sebe predstavljamo kroz neku aplikaciju ili platformu” i dodaje da to “znači da je prava autentičnost retka – čak i kod onih koji se kunu da su ‘bez filtera’“.
„Milenijalci su godinama negovali ispeglane feede, doterane fotke i pažljivo građene lične brendove. S druge strane, gen Z preferira estetiku koja je svesno haotična i neopterećena. Recimo, ‘goblin mode’ – potpuno odbacivanje svega što deluje sređeno – jeste osvežavajuće. Ali i to je estetika. Tvrdnja da oni to rade potpuno spontano, bez ikakvih ciljeva (posebno kad znamo koliko je kreiranje sadržaja danas unosan biznis) jednostavno ne pije vodu“, objašnjava Dr Are.
Kad sam pitala svoje gen Z braću i njihove prijatelje šta to tačno milenijalce čini nekul (poniženje zagarantovano – čak je i moj previše ljubazan, nasmejani poziv za komentar ocenjen kao „baš milenijalski“), jedna stvar se posebno izdvojila: način na koji „krojimo“ sopstvene živote na mrežama.
Uzimo selfije kao primer. Moja generacija ih pravi prednjom kamerom, iz blagog gornjeg ugla, sa licem u ćošku kadra, velikim osmehom i – da, često pićem u ruci. Gen Z koristi zadnju kameru, volumen dugme i famoznu 0.5x opciju, praveći širokougaone fotke sa ogromnom iskrivljenom rukom koja se pruža iz donjeg dela kadra.
Dok milenijalski selfiji deluju ispolirano – kratak pogled na moj album pokazuje mene i prijatelje kako poziramo, ukočeno, sa pažljivo nameštenim izrazima i koktelima – selfiji mlađe generacije izgledaju spontanije, smešnije, opuštenije i često namerno… neugledni. Štaviše, to što mi još uvek pravimo selfije u svakom mogućem trenutku (nedavno sam se slikala u parku, u kafani, dok dojim i – da – dok trčim), otkriva još nešto suštinski „nekul“ u nama.
Dr Karolina Are kaže da “generacija Z deluje kao da mnogo otvorenije prihvata haos sveta u kojem živimo”, ali da su ujedno i “svesniji štetnosti društvenih mreža“.
„To što milenijalci često objavljuju, što im je i dalje stalo do toga kako ih drugi vide, što pokušavaju da zadrže neku profesionalnu, doteranu fasadu – sve to mlađima deluje prilično… promašeno,“ napominje Are.
ONO ŠTO JE KUL MENI, NE MORA BITI TEBI
A možda, sasvim jednostavno, „šta je kul“ samo menja vlasnika s generacije na generaciju – i mi, milenijalci, treba da prebolimo to što više nismo predvodnici trendova.
Sam Herington-Lou, 55-godišnji osnivač i urednik magazina Silver(časopisa za generaciju X i starije), kaže da je upravo generacija X (rođeni između 1965. i 1980.) „nesporno najkul generacija“ – jer ih, kako kaže, jednostavno nije briga.
„Biti kul ima veze s tim da ti nije stalo da li si kul“, objašnjava i dodaje „zato i jeste fraza ‘OK boomer’ tako efektna – cela poenta je da je smešno kad se bumer iznervira, a nazvati milenijalce nekul je kao da pucaš u ribu u buretu – laka meta.“
Novinarka Dejzi Džouns smatra da “kul ne dolazi iz prevelikog truda ili opsednutosti sobom“.
„Stalno pratiti trendove, razmišljati kako izgledaš, da li si cringe ili ne – meni to jednostavno nije zanimljivo. Nikad ne uzimam modne savete – ili bilo kakve savete, uopšte – sa TikToka“, kaže novinarka Džouns.
Istina je da je „kul“ nemoguće precizno definisati – ono što je kul meni, ne mora biti tebi. Možda zato ipak ima nade za nas, milenijalce, koje su svi već otpisali: ako mi mislimo da smo kul, zar je uopšte bitno šta drugi misle? Možda treba svi da budemo kao Ormond i slobodno nosimo čarape do članaka – ako nam se tako sviđa.
Tagovi
