KRIK: Na švajcarskom računu bivšeg pokrajinskog sekretara skoro dva miliona franaka

0
EPA-EFE/ENNIO LEANZA

(Beta) – Bivši potpredsednik Vlade Vojvodine Dragoslav Petrović imao je 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra) na računu u “Credit Suisse” banci, pokazuju podaci procureli u okviru medjunarodnog projekta “Švajcarske tajne” u kome je KRIK učestvovao.

Dok je bio pokrajinski sekretar, Petrovića je Srpska napredna stranka prijavila tužilaštvu za zloupotrebe prilikom dodele sredstava iz budžeta, a tužilaštvo je odbacilo prijave i konstatovalo da nije utvrdjeno da je Petrović ostvario imovinsku korist. Petrović kaže za KRIK da nikad nije posedovao račun i da su mu “svašta podmetali”. 

Dok je bio na funkcijama pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednik Vlade Vojvodine Petrović je imao račun u Švajcarskoj, pokazuju procureli bankovni podaci u medjunarodnom istraživanju “Švajcarske tajne”. 

Račun je otvoren 2010. godine, a najviše novca na njemu bilo je krajem 2015. godine – 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra). Račun je zatvoren nekoliko meseci kasnije, pokazuju procureli bankovni podaci. U to vreme Petrović više nije bio funkcioner, pošto je sa mesta državnog sekretara otišao 2014. godine. 

U kratkom telefonskom razgovoru za KRIK Petrović kaže da nije imao račun i da ne zna ništa o novcu na njemu. 

“Nisam imao. Imao sam milion spletki u politici godinama. Šta su mi sve radili u ono vreme, toga sam se otarasio… Ne želim da se vraćam više, objašnjavam ko je kome šta radio, ko je kome podmetao i kako je bilo”, rekao je on. 

Petrović je deset godina bio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj – od 2004. do 2014, a poslednje dve godine i potpredsednik Vlade Vojvodine. Na ovim funkcijama bio je dok je na vlasti bila Demokratska stranka i bio je blizak saradnik tadašnjeg predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića. 

Nije poznato poreklo novca na tajnom računu u Švajcarskoj, a sudeći po Petrovićevim primanjima koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, on je mogao da zaradi mali deo ove sume i to pod uslovom da nije ništa trošio. 

Petrović je mesečno zaradjivao, pokazuju podaci koje je prijavio Agenciji, oko 2.500 evra. Osim plate pokrajinskog sekretara, primao je platu i honorare od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde je radio kao profesor. 

Osim toga, Petrović Agenciji nijednog trenutka nije prijavio da poseduje uštedjevinu u banci, sudeći po informacijama objavljenim na sajtu ove institucije. 

Iako je kao gradjanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje smo dobili od ove institucije, Petrović to nije uradio. 

Švajcarska banka “Credit Suisse” nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima. Samo je saopštila da “posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima”. 

Dok je bio na funkciji, protiv Petrovića su predstavnici Srpske napredne stranke u Novom Sadu podneli desetinu krivičnih prijava u kojima su tvrdili da je izvršio zloupotrebe u vezi sa dodeljivanjem sredstava za finansiranje novih tehnologija upravo preko sekretarijata kojim je upravljao. Osim njega, naprednjaci su tvrdili da je za navodne zloupotrebe odgovoran i Bojan Pajtić. 

U prijavama se navodi da su Pajtić i Petrović oštetili budžet pokrajine tako što su zaključivali štetne ugovore sa preduzećima. Oni su, kako se tvrdi u prijavama, vlasnicima tih firmi prebacivali novac i to lažno predstavljali kao podsticaje za otvaranje novih pogona, a zauzvrat su dobijali proviziju. Brojna preduzeća, navodno, nisu ispunila obaveze iz ugovora, a sekretarijat protiv njih nije pokrenuo postupak, tvrdilo se u prijavama. 

Na ovaj način, tvrdili su naprednjaci, Pajtić i Petrović oštetili su u periodu od 2006. do 2012. budžet Vojvodine za 35 miliona evra. 

Navode krivičnih prijava proveravalo je novosadsko tužilaštvo koje je – nakon što je pregledalo dokumentaciju – utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv nekadašnjih pokrajinskih čelnika.