Kovid-transformacija poslovanja u Srbiji

    Piše Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija, RNIDS

    0
    Ilustracija: Profimedia

    Kako se pandemija širila, tako su se ljudi povlačili. Trgovi su ostali prazni, ulice su ostale prazne, restorani, tržni centri, pozorišta… Sva ona mesta na kojima su se okupljali ljudi postala su sablasno pusta. Svi su se povukli u jedino bezbedno okruženje – na internet. Tamo su se družili, zabavljali, ali i kupovali. Pošto prodavcima više niko nije ulazio u radnje, oni su morali svoje radnje da postave tamo gde su kupci. Na internet. Izmenjene navike kupaca su naterale i prodavce da promene svoje navike i svoj način poslovanja.

    Na RNIDS-ovoj godišnjoj DIDS konferenciji održanoj onlajn u martu ove godine predstavnici E-komerc asocijacije Srbije su izneli podatak da je pandemija kovida-19 ubrzala razvoj e-trgovine za čitavih pet godina. Ovom prilikom su iznete još neke vrlo zanimljive brojke. Recimo, prema podacima Narodne banke Srbije, putem interneta je 2020. ostvareno 14,1 milion transakcija unutar Srbije, što znači da se broj dinarskih transakcija duplirao u poređenju sa 2019. godinom, preciznije, povećan je za 103,55%. Pritom je vrednost transakcija porasla za 81,27%. Prvi put je u 2020. godini vrednost porudžbina plaćenih karticama u domaćoj valuti prevazišla vrednost porudžbina plaćenih karticama u svim ostalim valutama zajedno.

    Prema nalazima ankete “1.000 preduzeća”, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kod srpskih privrednika je došlo do velike promene percepcije važnosti veb-prodavnica, jer čak 82% ispitanika koji imaju veb-prodavnicu, ocenjuje da im je ona jednako važna ili čak važnija od tradicionalne “oflajn” prodavnice.

    Navedene brojke pokazuju da je pandemija elektronskoj trgovini, posebno u Srbiji, dala zamajac koji niko nije očekivao. A kako su se u njoj snašla mikro i mala preduzeća (MMP)? Podatak iz već navedenog istraživanja, da čak 43% mikro preduzeća nema svoj sajt, možda daje jedno od objašnjenja zašto su najmanje firme najčešće pretrpele i najveće gubitke usled promenjenih uslova poslovanja i navika kupaca.

    RNIDS je krajem 2020. sproveo istraživanje koje je obuhvatilo ona mikro i mala preduzeća koja koriste internet aktivno u svom poslovanju. Rezultati su pokazali da, iako svega 13% MMP prisutnih na internetu nema svoj sajt, elektronska trgovina je pre izuzetak nego pravilo – samo 33% njihovih veb-sajtova omogućava rezervisanje i poručivanje robe, a samo 15% veb-sajtova omogućava plaćanje. Većina preduzeća se usredsređuje isključivo na digitalne komunikacije, zanemarujući mogućnost digitalnih transakcija i onlajn razvoja poslovanja.

    Skoro sva anketirana mikro i mala preduzeća posluju u Srbiji, od čega čak 63% posluje isključivo u Srbiji. S obzirom na to da Gugl u svojim lokalnim pretragama favorizuje sajtove na nacionalnim domenima (što otvoreno tvrde ljudi iz samog Gugla), a da velika većina MMP cilja srpsko tržište, kao najbolji izbor se nameće nacionalni, .rs domen. Međutim, dok 58% vlasnika sajtova prednost zaista daje .rs domenu, 39% njih bira .com, pri čemu kao jedan od osnovnih razloga za njegov izbor vide prednost u Guglovim pretragama, što je pogrešna pretpostavka.

    Za mikro i mala preduzeća internet predstavlja ogromnu poslovnu šansu. Na njemu mogu ravnopravnije da se bore i sa većim i bogatijim od sebe, ali u toj borbi moraju da budu naoružani određenim znanjem. Svakako da nije lako savladati sve izazove koje e-trgovina stavlja pred firme kojima je internet prilično nepoznato poslovno okruženje, ali treba krenuti od bazičnih stvari, pa onda širiti i znanje i poslovanje.

    Jedna od osnovnih stvari je internet domen, jer na njemu se razvija celokupno onlajn poslovanje. Pri izboru jednog tako važnog poslovnog resursa, treba uzeti u obzir više parametara, ali pre svega tržište na kom se posluje. Pošto su MMP okrenuta prvenstveno domaćem tržištu, obraćanje kupcima sa nacionalnog domena je ne samo poželjno (zbog rangiranja u pretragama, bezbednosti samog domena, lokalne podrške, prepoznatljivosti) već i očekivano od strane kupaca u Srbiji.