Kostić: Zbog zaštite kulturnog nasleđa na KiM ostaviti nesporazume po strani

1
Foto Nedeljnik

(Beta) – Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković kazala je danas da svi koji pretenduju na srpsku kulturu baštinu računaju na to da brisanjem memorijalnih tragova postojanja jednog naroda trajno uništava njegovih sećanje i identitet.

“Ono što nijedan pokušaj krađe istorije i identiteta ne može da izbriše, jeste duboko ukorenjena svest kulturnim korenima našeg naroda”, rekla je ministarka na naučnom skup Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) “Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji”.

Ona je rekla da je od 1999. godine do danas nepovratno uništen deo srpske srednjovekovne duhovne i kulturne baštine, ocenjujući da je on od suštinskog značaja za srpsku istoriju.

“Vreme je pokazalo da privremenim institucijama na Kosovu nedostaju stručnost i volja da vode brigu o srpskom kulturnom nasleđu”, ocenila je ministarka kulture.

Ona je kazala da je u odbrani od falsifikata, podmetanja i zloupotreba važno da srpski stručnjaci u oblasti zaštite spomeničkog nasleđa, istorijskih nauka, etnologije, lingvistike i pravnih nauka iznesu svoj stav i “pruže doprinos odbrani istine”.

“Jedan od ključnih principa Haške konvencije o zaštiti dobara u slučaju ratnih sukoba, iz 1954. godine, glasi da štete nanete kulturnim da dobrima, ma kom narodu ona pripadala, predstavljaju štetu kulturnom nasleđu celog čovečanstva”, navela je Gojković.

Predsednik SANU Vladimir Kostić kazao je na skupu da je dužnost da se pred temom zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji ostave po strani “stari i novi nesporazumi”, ocenjujući da u suprotnom svi gube.

“Uz izložbu i knjigu srpskom umetničkom nasleđu na Kosovu i Metohiji 2017. godine, kao ključne reči navedene su identitet, značaj, ugroženost. Tri izdvojena pojma”, rekao je Kostić, ocenjujući da su značenja tih izdvojenih pojmova duboka iako deluju kao nasumično izabrana.

On je rekao da će u poslednjem trimestru ove godine biti održani sastanci o energetskim resursima i njihovom značaju za Srbiju, kao i ulaganjem Srbije u te resurse na prostoru Kosova i Metohije.

Drugi sastanak je, kako je najavio, o predstavljaju seoske književnosti u istorijama književnosti različitih sredina.

Predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović rekao je da je perspektiva te Komisije da kulturna baština na Kosovu i Metohiji ostane jedna od prioritetnih zadataka.

“Jedan od tih zadataka je da naši periodični izveštaji, koje šaljemo, budu u skladu sa pravilima Uneska a istovremeno da svi ti izveštaji ne izazivaju dodatne ideološke podele”, kazao je Milašinović.

On je dodao da komisija tom kulturom dobru prilazi sa posebnim značajem, navodeći da smatraju da se “tu radi o identitetskim vrednostima”.

1 KOMENTAR

Comments are closed.