Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da su pandemije i ranije pogađale ljudski rod, ali da sada ne smemo da dozvolimo da one promene naše živote i gledišta.
„Da bi to postigli, u ovom trenutku jedino oružje koje imamo, po mom dubokom ubeđenju, jeste vakcinacija“, poručuje Kostić, a prenosi Kostić.
Prema njegovim rečima, ukoliko ovo što nam se dogodilo ne bude privremeno, mi smo u problemu.
„Tehnologija je otišla toliko napred, duboko sam uveren da imamo put koji možemo proći, zašto ne krećemo to je pitanje koje zahteva filozofske i sociološke razgovore“, rekao je Kostić.
Na pitanje kakav je stav o vakciniciji dece od 12 do 15 godina, Kostić je rekao da je to u ovom trenutku veoma važno.
„Kliničko ispitivanje je mukotrpno i ono zahteva određenu vrstu birokratske pedantnosti, ali u svakom slučaju moraćemo da se podvrgnemo takvoj vrsti priče“, naveo je predsednik SANU.
To je ne samo važno, kaže Kostić, već i jedino na raspolaganju. „To nije jedino u smislu malo, to je jedino i mnogo“, rekao je Kostić.
Tagovi
Bobby
“Tehnologija je otišla toliko napred, duboko sam uveren da imamo put koji možemo proći, zašto ne krećemo to je pitanje koje zahteva filozofske i sociološke razgovore”, rekao je Kostić. Жалосно је колико се човек, који је на врху националне научне институције, на проблем осврће површински. Зашто не крећемо "напред" ? Да ли заиста зато што смо исцрпели понуду са 3.000 РСД, па чекамо следећу за 5.000 ? Неће бити, и нису потребни филозофски и социолошки разговори, иако би ви волели да фолозофирате до унедоглед. Вакцинација је заустављена на нивоу који се не може превазићи понудама типа; бесплатне карате за ЕГЗИТ, ситним уплатама,.. или негде чак и бесплатним крофнама. Дошло се до нивоа када они људи који се нису вакцинисали, ову врсту вакцине сматрају (непотребним) ризиком и он је као такав за њих неприхватљив, без обзиран на "понуде", и свакако мањи од обољевања, или тежих облика болести. А да су неке од вакцина ризик, непобитно је утврђено, ма шта о томе српска медицина имала шта да каже. Да, оне су релативно мали ризик, али ономе коме се тај ризик догоди, за њега од тога већег нема, уз додатак да су поједине врсте вакцина чак и недовољно испитани. Онда се на те људе сваљује клтва да су "антиваксери", а већина њих је вакцинисана и нема ништа против вакцинисања, али у овом случају има свој став, који не могу да се промене изјавама "хоћеш 'бону" ? Значи није ствар у овим људима, већ у приступу државе. Ако је држави већ толико стало да се подигне број вакцинисаних, зашто сама не стане иза могућих негативних последица ? Рецимо, примим вакцину, створи се тромб, он доведе до овог, или оног "удара", хоће ли држава таквима исплаћивати инвалидску пензију ? Или ће на захтевима за вакцинацију и даље писати да се то ради искључиво на сопствени ризик ? Ја сам овакве одговоре очекивао од ове интелектуралне громаде, а не петпарачке приче.