Koronavirus u Srbiji: Više od 2.300 zaraženih, “najstrašnije što umiru mladi i nevakcinisani”, maske u školskim klupama – kada su obavezne…?

0
Foto: Profimedia

Brojke

U poslednja 24 sata registrovano je 2.335 novih slučajeva koronavirusa, dok je na kovid-19 testirano ukupno 12.740 građana.

Potvrđeno je da je preminulo 12 osoba.

Prema poslednjim informacijama, na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 75 pacijenata.

Kon o nošenju maski u školama: U klupi kad ne razgovara đak može da je skine

 Epidemiolog Predrag Kon izjavio je, govoreći o skorom početku školske godine, da deca moraju da nose maske prilikom ulaska u školu sve dok dođu u svoje klupe, ali i u momentima kad pričaju u razredu.

“U svojoj klupi, sve dok pričaju sa drugarima takođe nose maske. Onog momenta kad čas počne i dete ćuti može da skine masku i odloži je. Kad ga prozovu da odgovara ili kad želi da priča s nekim, tada mora da stavi masku”, rekao je Kon, za TV Hepi, navodeći da govori o situaciji kad nema virusa ni u jednom razredu.

Kako je naveo, đak “onog momenta kad se završi čas i ustaje sa stolice, stavlja masku”.

“Kada je na školskom odmoru u otvorenom dvorištu, u njemu može da bude bez maske ali mora da vodi računa da nisu jako zbijena. Ako su blizu jedno drugom treba da nose maske dok razgovaraju”, rekao je Kon, navodeći da će morati da se gleda da li se to poštuje i upozorava.

On je rekao da sa đacima pogotovo nižih razreda neće biti problema, čak će oni upozoravati druge, ali će ih, uslovno rečeno, biti “kad se stvori atmosfera – ‘ajde skini više tu masku’” kod srednjoškolaca.

Govoreći o važnositi nošenja maski, jer postoje i “antimaskeri”, Kon je rekao da ona štiti od toga da se govorom ne prenose sitne kapi koje se ne vide, a mogu da zaraze.

Kon, koji je član Kriznog štaba za borbu protiv korone, upozorio je da pojedinac neće sebe dovoljno zaštiti ako samo on nosi masku već to treba da čini i onaj sa kojim je u kontaktu, pogotovo što se bolest može javiti i bez vidljivih simptoma.

“Najstrašnije što umiru mladi i nevakcinisani”: Pet puta više pacijenata, 80 odsto su muškarci, kaže direktorka Kovid bolnice u Batajnici

Direktorka Kovid bolnice u Batajnici, doktorka Tatjana Adžić Vukičević, kaže za RTS da je situacija veoma kritična i teška u toj zdravstvenoj ustanovi. Poručuje da ih najviše brine prijem najtežih bolesnika u jedinicama intenzivnog lečenja koje su gotovo pune. Najstrašnije je što se radi o mladim nevakcinisanim ljudima, naglašava doktorka.

“Jutrošnje brojno stanje je 446 bolesnika. Prvog avgusta smo ih imali 84, znači pet puta više. Ono što nas najviše brine je broj hospitalizovanih u jedinicama intenzivne nege, jutros ih je 60, pre mesec dana bilo ih je pet puta manje, a intubiranih je sada osam puta više nego prvog avgusta”, navela je Adžić Vukičevićeva.

Naglasila je da se bolnica puni ubrzanim tempom, kao i da se plaši da ako se ovako nastavi za sedam do 10 dana biće ispunjeni kapaciteti.

“Ono što me najviše brine to je prijem najtežih bolesnika u jedinicama intenzivnog lečenja. Kada je naša Kovid bolnica radila punim kapacitetom, kada smo imali 930 kreveta, mi smo imali pet jedinica intenzivnog lečenja koje su bile pune sa 120 bolesnika, a sada na broju od 450 njih je nešto više od 60”, rekla je doktorka.

Dodala je da su četiri jedinice intenzivnog lečenja gotovo pune i da je ostala još jedna jedinica. “Moraćemo da se snalazimo i da neku od poluintenzivnih jedinica pretvaramo u jedinice intenzivnog lečenja”, dodaje.

Naglašava da se u više od 90 odsto sučajeva radi o nevakcinisanim ljudima.

“Sada mogu da kažem da su kliničke slike mnogo, mnogo teže i drastičnije i da praktično golim okom, bez uvida u medicinsku dokumentaciju, snimke pluća i laboratorijske nalaze, možemo da kažemo koji će bolesnik ići lošim tokom”, kaže Adžić Vukičevićeva.

Ističe da je najstrašnije što se radi o mladim, nevakcinisanim ljudima.

“Na pravom mestu između 20 i 30 godina, pa onda dolazi kategorija mlađih muškaraca između 40 i 50 godina i na kraju između 30 i 40 godina” kaže ona.

Dodaje da je u više od 80 odsto slučajeva reč o muškarcima, dok su 20 odsto žene.

“Ono što je karakteristično u ovom talasu jeste da su to dominantno mladi, nevakcinisani muškarci, a žene sa prisutnim komorbiditetima. Od tih pridruženih bolesti najviše se radi o arterijskoj hipertenziji, dijabetesu, malignitetima, reumatološkim problemima i gojaznosti”, objasnila je doktorka.

Napominje da se u ovom talasu ljudi ne javljaju lekarima na vreme, kao i da budu bolesni kod kuće duže od deset dana i onda dođu kada su za jedinicu intenzivnog lečenja.

Pored toga, kako kaže, klinička slika se promenila u odnosu na sve prethodne talase.

“Delta soj je očito virulentniji, prijemčiviji više za pluća, a kako po svojoj prirodi ovo nije samo bolest pluća, nego jedno multiorgansko zatajivanje različitih organa, time je klinička slika znatno teža”, rekla je Adžić Vukičevićeva.

Ističe da su u ovom trenutku i dve trudnice na lečenju, ali da nisu životno ugrožene.

Ističe da su u poslednjih sedam dana imali smrtne slučajeve i mladih ljudi – 1979, 1978, a jutros i 1972. godište.

“Nažalost, među preminulima imamo i zdravstvenih radnika koji nisu bili vakcinisani, što je za veliku našu brigu i za apel. Ja molim zdravstvene radnike da je ovo zaista poslednji trenutak da nešto učine, da se vakcinišu, jer je to zaista neverovatno da neko radi u kovid sistemu i u zdravstvenom sistemu i da dolazi kući, da se nije vakcinisao, da zarazi svoju porodicu”, navela je Adžić Vukičevićeva.

Ističe da podržava obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika, ali i kažnjavanje onih koji se ne vakcinišu.

“Ja zaista ne vidim, posle svih ovih meseci apela, da na drugi način možemo da prevaziđemo ovu situaciju. U martu, aprilu nam je dobro krenulo kada smo počeli da se vakcinišemo i da smo tada nastavili tim tempom do jula, mi bismo sada u septembru, oktobru imali jednu mirnu situaciju”, objasnila je doktorka.

Na pitanje koliko strahuje od septembra i oktobra, doktorka kaže da nemamo druge osim da se vakcinišemo.

“Ako mi u Batajnici radimo punim kapacitetom i ako ću u narednih sedam dana još da povučem zdravstvenih radnika iz drugih kliničkih centara, to znači da će na tim punktovima i ti drugi bolesnici biti osuđeni na patnju i nepružanje adekvatne medicinske pomoći. Zato je poslednji trenutak, škole počinju da rade, fakulteti, vraćaju se ljudi sa odmora, dajte, ljudi, ne vidim da se išta loše ikome desilo od nas koji smo se vakcinisali”, poručila je Adžić Vukičevićeva.

Nova školska godina počinje u sredu

Za dva dana počinje školska godina i biće organizovana po jednom od tri modela, zavisno od epidemijske situacije.

Prve nedelje školske godine učenici će biti u klupama u gotovo svim osnovnim i srednjim školama, osim u srednjim školima u 15 jedinica lokalne samouprave – Кladovo, Petrovac na Mlavi, Nova Varoš, Priboj, Užice, Valjevo, Despotovac, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Rekovac, Ćuprija, Preševo, Novi Pazar i Bojnik, saopštilo je Ministarstvo.

Nastava u srednjim školama u ovim lokalnim samoupravama odvijaće se po drugom modelu – kombinovanom, po kome se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe.

Tutin je jedina lokalna samouprava u Srbiji gde će se primenjivati treći model, odnosno onlajn nastava u svim srednjim školama.