Koronavirus u Srbiji: Preminule 52 osobe, šta je “produženi kovid”, “Rusi hrle u Srbiju zbog zapadnih vakcina”

0
LuckyStep48 / Alamy / Alamy / Profimedia

Od poslednjeg preseka potvrđeno je 5.657 novozaraženih, a testirano je 20.071 osoba.

Potvrđeno je da su preminule 52 osobe.

Hospitalizovano je više od 6.500 ljudi.

Od posledica zaraze koronavirusom juče je preminula 35-godišnja trudnica iz Кraljeva.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Predrag Sazdanović izrazio je bojazan da slučaj preminule porodilje iz Кraljeva nažalost neće biti poslednji.

“Ja ću biti vrlo pesimističan – bojim se da je to tek početak, da ćemo još mnogo puta čuti ovako tužne vesti”, poručio je Sazdanović.

Stručnjaci i dalje apeluju da se građani vakcinišu kako bi izbegli teško stanje. Ponavljaju da je vakcinacija jedini izlaz i da nema alternativu.

“Treba svi da shvatimo da su vakcine te koje štite od kovida. Vakcinacija je ključna reč, bila i biće”, poručio je Sazdanović.

Premijerka Ana Brnabić je navela da mere ne mogu biti iste kada imate vakcinu i kada nemate vakcinu, “zato što to praktično znači da vi u vakcinu ne verujete”.

Poručila je da će pandemija prestati kada postignemo kolektivni imunitet – ili na način da se svi zarazimo ili na način da se svi vakcinišemo.

SZO ozvaničila stanje “produženog kovida”: Kad počinje, koliko traje, šta nosi sa sobom?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše produženi kovid kao stanje sa najmanje jednim simptomom koji obično počinje da se javlja u roku od tri meseca od početka potvrđene ili verovatne infekcije koronavirusom, a traje najmanje dva meseca.

SZO ove nedelje objavila je definiciju produženog kovida, termin koji se koristi da se opišu stalni zdravstveni problemi koje imaju osobe koje su preležale koronavirus.

Naučnici i dalje rade na razumevanju ovog sindroma, navodi Rojters.

SZO definiše produženi kovid kao stanje sa najmanje jednim simptomom koji obično počinje da se pojavljuje u roku od tri meseca od početka potvrđene ili verovatne infekcije koronavirusom, a traje najmanje dva meseca.

Simptomi produženog kovida mogu da počnu tokom infekcije ili da se pojave prvi put nakon što se pacijent oporavio od akutne bolesti.

Među najčešćim upornim simptomima su, kako se navodi, umor, otežano disanje i kognitivni problemi

Ostali simptomi su bol u grudima, problemi sa čulom mirisa ili ukusa, slabost mišića i ubrzano lupanje srca.

Stanje produženog kovida generalno ima uticaj na obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Rojters navodi da se još uvek ne zna tačan broj ljudi koji je pogođen ovim stanjem.

Studija sa Univerziteta Oksford koja je obuhvatila više od 270.000 ljudi koji su preležali koronavirus, otkrila je najmanje jedan simptom u 37 odsto slučajeva, pri čemu su simptomi bili češći kod ljudi kojima je bila potrebna hospitalizacija.

Odvojena studija sa Univerziteta Harvard koja je uključivala više od 52.000 osoba koje su preležale virus, a koji su imali blage simptome infekcije ili su bili asimptomatski slučajevi, ukazuju na to da stanja produženog kovida češće mogu da se jave kod pacijenata mlađih od 65 godina.

Mnogi simptomi ovog stanja, kako se navodi, vremenom nestaju, bez obzira na težinu početne bolesti kovida 19.

Što se tiče vakcinacije i stanja produženog kovida, manja istraživanja su pokazala da su neki ljudi sa ovim stanjem doživeli poboljšanje simptoma posle vakcinacije.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili su da je potrebno da se uradi više istraživanja kako bi se utvrdili efekti vakcinacije na ovo stanje.

AP: Rusi hrle u Srbiju za dobijanje zapadnih kovid vakcina

Stotine državljana Rusije dolazi u Srbiju poslednjih nedelja da dobije antikovid vakcine odobrene na Zapadu pošto međunarodne zdravstvene vlasti još nisu odobrile rusku vakcinu Sputnjik V, piše danas agencija AP.

Kako navodi AP Srbija koja nije članica EU, zgodan je izbor Rusima za vakcinisanje zato što mogu da uđu u savenzičku balkansku zemlju bez viza i zato što ona nudi širok izbor vakcina zapadne proizvodnje.

Organizovana putovanja Rusa su u porastu i Rusi se mogu primetiti u glavnom gradu Beogradu u hotelima, restoranima, barovima i klinikama za vakcinisanje.

“Primili smo Fajzer vakcinu zato što želimo da putujemo po svetu”,rekla je Nadežda Pavlova (54) posle primanja vakcine prošlog vikenda u velikom centru za vakcinaciju u Beogradu.

Ture za vakcinacije za Ruse koji žele da dobiju vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija, pojavile su se na tržištu sredinom septembra prema ruskom Udruženju turoperatera, navodi AP.

Izvršna direktorka organizacije kaže da se cene kreću od 300 do 700 dolara zavisno od toga šta je uključeno.

AP podseća da je ruska vakcina Sputnjik V bila hvaljena kao prva registrovana antikovid vakcina i pojavila se u avgustu 2020. i odobrena je u oko 70 zemalja uključujući u Srbiji. Međutim Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je proces razmatranja još u toku, kada su navedeni razlozi za odlaganje odobrenja vezani za pogone za proizvodnju.

Juče je zvaničnik SZO rekao da su pravna pitanja koja koče razmatranje Sputnjika V pred rešavanjem što bi moglo ponovo da pokrene proces za davanje odobrenja za hitnu upotrebu te vakcine.

Među drugim preprekama za odobrenje ruske vakcine su nedostatak potpunih naučnih informacija i inspekcija na proizvodnim lokacijama, rekla je pomoćnica generalnog direktora SZO Marianđela Simao.

Sputnjik V takođe čeka odobrenje u Evropskoj agenciji za lekove pre nego što mogu biti ukinuta ograničenja za putovanja za osobe vakcinisane tim preparatom.

To dugo čekanje frustriralo je mnoge Ruse tako da kada je SZO objavila u septembru još jedno odlaganje počeli su da gledaju na rešenja drugde.

“Ljudi ne žele da čekaju, potrebna im je mogućnost da odu u Evropu iz različitih ličnih razloga”, rekla je portparolka turističke agencije Ruski Ekspres u Moskvi Ana Filatovska.

Srbija, podseća AP, takođe pravoslavna i slovenska zemlja nudi Fajzer, Astrazeneka i kinesku Sinofarm vakcinu. Zbog tražnje ruske turističke agencije sada takođe nude ture za Hrvatsku gde turisti mogu da dobiju vakcinu Džonson i Džonson koja se daje u samo jednoj dozi, i za koju ne moraju da se vraćaju po drugu dozu.

“Za Srbiju tražnja raste kao lavina. Izgleda kao da naša kompanija ovih dana samo prodaje ture za Srbiju”, rekla je Filatovska.

Srbija je uvela mogućnost vakcinacije stranaca u avgustu kada je vakcinacija u zemlji usporila i dostigla oko 50 odsto odrasle populacije. Prema dosadašnjim podacima vlade Srbije gotovo 160.000 stranih državljana vakcinisano je u zemlji, ali nepoznato je koliko njih su Rusi.

Od kada su ture za vakcinaciju postale tako popularne pre oko mesec dana dale su dobrodošao posao turoperaterima u Srbiji pogođenoj pandemijom i već slabom ekonomijom.

Vlasnik BTS Kompas turističke agencije u Beogradu Predrag Tešić rekao je da su bukirani dosta unapred. Rekao je da je počelo skromno na početku, ali da brojevi iz dana u dan lepo rastu.

Rekao je da njegova agencija sve organizuje od prevoza od aerodroma do smeštaja, prevoda i pomoći na mestima za vakcinaciju. Kada se vrate po drugu dozu za tri nedelje gostima se takođe nude ture nekih popularnih lokacija u Srbiji.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime