Koronavirus i zagađenje vazduha: Pušači i stanovnici zagađenih gradova su u većoj opasnosti

0
Foto Profimedia

Dugogodišnje zagađenje vazduha verovatno će imati uticaja na povećanje stope smrtnosti od koronavirusa u zagađenim gradovima, upozovaraju stručnjaci, a prenosi Gardijan.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, čak 8 miliona ljudi godišnje umre od različitih zagađenja vazduha koja uzrokoju razna oboljenja srca i pluća. Zdravstveni problemi koji nastaju usled povećane koncetracije otrovnih čestica u vazduhu omogućavaju respiratornim infekcijama, poput koronavirusa, da u većoj meri utiču na zdravlje građana u gradovima i urbanim zonama blizu industrijskih postrojenja.

Epicentar zaraze virusa korona u kineskom gradu Vuhan, primorao je kineske vlasti da u potpunosti izoluju grad i čitavu provinciju Hubej, a mere preventivne izolacije i smanjenog kretanja stanovnika su se proširile i na ostala višemilionska urbana područja Kine. U Vuhanu je od 23. februara na snazi naredba o zabrani saobraćaja i rada fabrika, a direktna posledica takve odluke je čistiji vazduh i znatno smanjenje fosilnih goriva koja najviše utiču na klimatsku krizu. Kao najveći svetski zagađivač, Kina godišnje emituje 30% emisija ugljen-dioksida (CO2), ali je usled sprečavanja širenja zaraze virusa COVID-19, emisija štetnih gasova smanjena za 25% u odnosu na februar prošle godine. Azot-dioksid (NO2), koji najčešće proizvode dizel vozila, opao je za čak 40 procenta, dok je nivo otrovnih PM2.5 čestica niži za 25 odsto.

“Ovo je prvi put da sam video toliko dramatično smanjenje, na tako širokom području, zbog specifičnog događaja. Nisam iznenađen, jer su mnogi kineski gradovi smanjili proizvodnju i sproveli ostale mere u cilju sprečavanja koronavirusa”, rekao je istraživač kvaliteta vazduha u Nasinom centru “Godard” Fej Lju, piše CNN.

Kako prenosi Gardijan, stručnjaci su, međutim, naglasili da niko ne trvdi kako se pandemija COVID-19 može smatrati dobrom po zdravlje građana. Postoje i drugi indirektni uticaji pandemije koronavirusa, a to su ogromni finansijski gubici širom sveta i zapostavljanje lečenja drugih bolesti.

Slična situacija je i u Italiji, koja je, posle Kine, najviše pogođena širenjem zaraze virusa korona. Italija je u karantinu već čitavu nedelju. Oko 60 miliona građana se nalazi u izolaciji, a zatvoreno je sve sem supermarketa i apoteka. Ulice su prazne, nema saobraćaja i ne rade fabrike, što je dovelo da pada zagađenja vazduha i emisije štetnih gasova iz industrijskih postrojenja, odnosno, automobila.

“Pacijenti sa hroničnim plućnim i srčanim oboljenjima, koja su uzrokovana dugotrajnim izlaganjima zagađenom vazduhu, imaju manju sposobnost da se izbore sa plućnim infekcijama koronavirusa i verovatnije je da će preminuti”, rekla je profesorka Univerziteta u Kaljariju i članica komiteta za zdravlje i životnu sredinu Evropskog respiratornog društva Sara De Mateis, piše Gardijan.

“Snižavanjem nivoa zagađenja vazduha možemo pomoći najugroženijima u njihovoj borbi protiv ove i svih budućih pandemija”, kaže De Mateis.

Prethodne epidemije SARSA ili MERSA nude dokaze da je kod osoba koje su duže bile izložene zagađenom vazduhu, postojao povećan rizik od smrti izazvane ovim virusima.

Analizirajući izbijanje SARS virusa u Kini 2003. godine, naučnici su došli do podataka kako je verovatnoća da će osoba zaražena SARS-om umreti – dva puta veća – ukoliko je osoba živela u zagađenom području. Takođe, istraživanje epidemije MERS-a u Saudijskoj Arabiji 2012. godine je pokazalo da su pušači i bivši pušači osetljiviji na virus.

“S obzirom na ono što sada znamo, vrlo je verovatno da će oni koji su zaraženi COVID-19, a pritom su izloženi zagađenju vazduha na duži period ili su pušači, proći mnogo gore”, rekao je Aron Bernštajn iz škole za javno zdravlje “Harvard TH Chan”, piše Vašington post, a prenosi Gardijan.

Vezu između virusa koje napadaju respiratorne organe i zagađenja vazduha je pronašao i Maršal Burk sa Stenford Univerziteta. Istraživajući procenu uticaja zagađenja vazduha na stopu smrtnosti kod respiratornih bolesti, Burk je izračunao da je čistiji vazduh mogao sprečiti 1.400 smrti kod dece mlađe od 5 godina i 51.700 smrtnih slučajeva kod osoba starijih od 70 godina, piše Gardijan.

“Očigledno je netačno i glupo zaključiti da su pandemije ovakvih virusa pogodne za zdravlje”, rekao je Burk. “Ali, ovo istraživanje je dobar podsetnik da se uticaj zagađenja vazduha na zdravlje građana ne može zanemariti”, dodao je.

Burk je poručio da će bilo kakvi “benefiti” od smanjenja zagađenja vazduha biti beznačajni u poređenju sa drugim posledicima pandemije koronavirusa u svetu, a to su pre svega visoka stopa smrtnosti i veliki troškovi lečenja.

Ipak, vršilac dužnosti generalnog sekretara Evropske asocijacije za javno zdravlje Saša Maršang smatra da se u dogledno vreme mora rešiti klimatska kriza.

“Jednom kada ova kriza sa virusom okonča, političari bi trebalo da ubrzaju proces ukidanja dizel vozila sa naših puteva. Nauka na govori da će se epidemije poput koronavirusa pojavljivati sve češće”, rekao je Maršang.