Direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić navodi da su na početku krize zapazili anksioznost, poremećaj spavanja, razdražljivost i neke depresivne simptome, ali da je s vremenom došlo do adaptacije za koju su svi rođeni i koja je ljude održala kroz evoluciju.
„Sada se većina stanovništva adaptirala, a oni koji nisu uspeli da mobilišu svoje zdrave snage, oni imaju i neke simptome“, ističe Stašević Karličić, a prenosi RTS.
Navodi da je u prethodnih godinu dana zabeleženo više od 15.000 ambulantnih pregleda.
„To su prve psihotične epizode koje su češće nego pre. Nešto je povećan broj pokušaja suicida, a takođe je povećan broj ljudi koji se javljaju zbog bolesti zavisnosti, naročito alkoholizma“, dodaje ona.
Iako su, kako je ukazala, imali mnogo pacijenata koji su se i ranije javljali službi za zaštitu zdravlja, imali su neuobičajeno veliki broj ljudi koji se prvi put javljao.
Navodi da su ljudi imali mentalne smetnje nakon završetka lečenja od kovida 19.
„To su bile prve psihotične epizode tokom bolesti, radili smo konsultacije i zbrinjavali delirantne epizode, depresivni sindrom i poremećaj koncentracije“, ističe Stašević Karličić.
Ističe da je bilo mnogo intervencija na liniji za psihosocijalnu podršku – više od 11.000 poziva sa teritorije cele zemlje.
„Zvale su nešto češće žene nego muškarci, zvali su i ljudi koji nisu bolesni, već se teško nose sa osećajem neizvesnosti, straha i uopšte jednog neprijatnog iskustva u sudaru sa ovakvom krizom“, kaže ona.
Navodi da Klinika „Dr Laza Lazarević“ u svom kovid delu ima 40 postelja, ali da nisu smanjili obim rada u delu koji zbrinjava pacijente koji nisu zaraženi.
Upitana koje simptome ne smemo da ignorišemo i kada treba da potražimo pomoć stručnjaka, kaže da svaki lični subjektivni loš osećaj koji traje dovoljno dugo, a to je oko dve nedelje, i koji donosi disfunkcionalnost i promenu kvaliteta ličnih odnosa, zahteva pomoć profesionalca.
Navodi da su na raspolaganju besplatni servisi 0800 309 309 i 011 7777 000.
Ističe da se zdravi stilovi života podrazumevaju i kod mentalnih smetnji, kao i u prevenciji drugih bolesti.
„Tu pre svega spadaju upražnjavanje hobija, održavanja kontakata sa dragim ljudima, zdrava ishrana, održavanje higijene, spavanje, dobro informisanje, koje je u ovoj pandemiji bilo ključno, slušanje saveta iz relevantnih izvora i od relevantnih institucija sa akcentom na imunizaciju koja nam donosi izvesnost iz krize izlaska“, zaključila je Ivana Stašević Karličić.
Tagovi
