Korona medijski pobedila političare

    0
    Foto: Promo

    Čitaocima i gledaocima, odnosno konzumentima medijskog sadržaja, najviše se plasiraju vesti iz rubrike društva i hronike, a najmanje tema iz domena energetike. Očekivano, korona izlazi i iz televizora i sa naslovnih strana svih novina, jedan je od zaključaka istraživanja koje je sprovela agencija “Kliping” u periodu od pet godina (2017–2021), prateći sve dnevne i nedeljne štampane medije, kao i centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom frekvencijom i kablovsku televiziju N1. Tekstovi sa naslovnih strana i najava vesti podeljeni su na pet rubrika: društvo i hronika (zastupljenost 38,66 odsto od ukupnog broja objava), unutrašnja politika (24,80 odsto), spoljna politika (20,50 odsto), ekonomija (13,37 odsto) i energetika (2,67 odsto).

    Dominantne teme su iz društva i hronike, a pikovi su bili krajem 2019. i tokom 2020. godine. Iz te rubrike 14 odsto medijskih objava odnosi se na epidemiju COVID-19. Najveći broj objava o ovoj temi najavljeno je u Dnevniku 2 RTS 1, a od dnevnih novina izdvaja se Politika koja je na naslovnim stranama imala dominantan broj tekstova o ovoj temi. Pojedinačno po autorima o koronavirusu najčešće su izveštavale novinarke Javnog servisa Ana Stamenković i Ivana Božović.

    Na drugom mestu su teme iz domena politike – 24,80 odsto. Tokom 2019. godine u medijima se najčešće polemisalo da li će biti vanrednih parlamentarnih izvora, koji su ipak održani godinu kasnije u jeku pandemije. Očekivano, centralna medijska ličnost domaćih dešavanja je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se pominje u skoro polovini naslovnih strana štampanih medija i najavama centralnih informativnih emisija. S druge strane od predstavnika opozicije najčešće se pominjao lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas – 15 odsto.

    U odnosima Srbije i Rusije mediji su najčešće izveštavali u rubrici spoljne politike, nešto preko 20 odsto ukupnih medijskih objava, i to najčešće na naslovnim stranama tekstova iz Politike i Večernjih novosti, od nedeljnika Pečat, a od elektronskih medija RTS 1. Na drugom mestu su odnosi Srbije i SAD, čiji su predstavnici uključeni u dijalog Beograda i Prištine. Slede odnosi Srbije i Kine, koja se u 30% medijskih objava pominje u kontekstu različitih vrsta pomoći ili donacija Srbiji.

    Najveći broj ekonomskih vesti objavljen je u četvrtom kvartalu 2019. godine kada se ministar Siniša Mali sastao sa delegacijom MMF-a, a obeležen je i početak gradnje auto-puta Beograd–Sarajevo. Već tradicionalno u novembru su bile aktivne banke sa pričama o štednji, a u tom periodu govorilo se još i o najavama poskupljenja struje, aktuelna je bila i rasprava o budžetu za 2020, ali i o tome da je Vlada Srbije odobrila Komercijalni ugovor za izgradnju auto-puta E-761, deonica Pojate–Preljina (Moravski koridor). Od nacionalnih štampanih dnevnih novina o ekonomskim temama najčešće pišu novinari Politike, od regionalnih listova novosadski Dnevnik, od nedeljnika NIN, a od elektronskih medija RTS 1.

    Na začelju medijskih tema je energetika. Najveća pažnja medija bila je u decembru 2021. godine kada se desio energetski kolaps, koji je rezultirao time da dugogodišnji v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić podnese ostavku. Osim toga, u okviru ove rubrike mediji pravovremeno prate i izveštavaju o cenama goriva, trenutnoj energetskoj krizi i obnovljivim izvorima energije.

    S obzirom na to da je omikron soj koronavirusa stavio u drugi plan ostale informacije, u narednom periodu biće zanimljivo pratiti medije budući da su raspisani izbori na nekoliko nivoa, a da su se neke teme apsolutno nametnule kao goruće i da će ih sigurno sami političari forsirati. Tu se pre svega misli na energetiku s obzirom na lokalnu i globalnu situaciju u kojoj se nalazimo.