Iako časopis za intelektualnu elitu, kako vole da ga nazivaju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik, čitaoci su nastavili redovno da se interesuju za njega. A to što su ga, nakon što smo ponovo počeli da ga objavljujemo uz naš magazin, zdušno prihvatili, govori nam da su kao dobru naviku usvojili čitanje najaktuelnijih svetskih političkih zbivanja koje njegovi autori pripremaju svakog meseca.
Mond diplomatik na srpskom ponovo izlazi uz Nedeljnik, i to u elektronskom izdanju. Osim što možete čitati o najnovijim događajima koji menjaju stanje sveta, Mond ima čitavu arhivu prethodnih brojeva, koje kao pretplatnici možete otvoriti. Stigao je novi broj Mond diplomatika na srpskom! Prelistajte novembarsko izdanje i informišite se o onome što se dešava u svetu. Kritički i uz drugačije gledište.
***
Kriza u redovima američke vojske
Tridesetog septembra ministar američke odbrane, koji sada nosi naziv ministar rata, obratio se stotinama visokih oficira pozivajući na „kulturnu revoluciju“ protiv navodnog rasula u redovima vojske: prevelike raznolikosti, gojaznosti i nedostatka obuke. Da li je njegov bes izazvan neuspešan vojnim defileom u Vašingtonu nekoliko nedelja ranije?
Piše Set Harp
@Zoran Svilar
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
KOMENTAR: A u Njujorku… pobeda „komuniste“
Uoči svog izbora za gradonačelnika Njujorka, Zohran Mamdani bio je na CNN-u označen kao „islamo-marksista“. Predsednik Donald Tramp, koji je stekao bogatstvo u njujorškom sektoru nekretnina, nazvao ga je jednostavno — „komunistom“.
Od 1. januara naredne godine, Mamdani, „demokratski socijalista“ čija je politika prilično udaljena od evropske socijaldemokratije, vodiće svetsku finansijsku prestonicu. A taj musliman, poznat po solidarnosti s Palestinom, biće i gradonačelnik grada u kome je broj Jevreja otprilike jednak onome u Tel Avivu.
Kako piše Aleksander Zevin u tekstu „Socijalista, propalestinac, i sutra gradonačelnik Njujorka?“ (Le Monde diplomatique, oktobar 2025), rezultat koji pre šest meseci niko ne bi mogao da zamisli duguje se rekordnoj izlaznosti i mobilizaciji oko 100.000 volontera…
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
Narkokarteli kao zgodan neprijatelj
Čim je stupio na dužnost, novi francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nijes, bivši prefekt pariske policije, najavio je da će „rat protiv narko-trgovaca“ biti jedan od njegovih glavnih prioriteta. Tema izaziva sve histeričnije tonove, praćene poređenjima sa Latinskom Amerikom. Pritom se čini da rastuća potražnja za drogom izaziva manje interesovanja od lova na njene dobavljače
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
Pouke sklapanja mira u bivšoj Jugoslaviji
U svetu koji je upravo izlazio iz hladnog rata, spora i krvava dezintegracija bivše Jugoslavije poslužila je kao model za mnoge diplomatske eksperimente. Ti su pristupi često nastajali kroz tajne pregovore i pod opsesivnom težnjom da se povuku „etničke“ granice. Ipak, postoje i drugačiji načini da se uspostavi mir, i oni mogu da funkcionišu. Ništa ne sprečava da se iz njih nešto nauči
piše Žan-Arno Derens
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
Kako je suverenitet postao američki brend
Vlade širom sveta ulažu stotine milijardi dolara u razvoj „suverene veštačke inteligencije“, pojma koji sam po sebi predstavlja oksimoron, jer ta tehnologija zavisi od američke industrije. Podstaknuta međunarodnim tenzijama, ideja suvereniteta pretvorila se u robu koja se danas prodaje poput zlata, kriptovaluta ili luksuznih automobila
piše Jevgenij Morozov
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
Krstaški pohod Kaje Kalas
piše Pjer Ramber
spoljne poslove i bezbednosnu politiku stupila je na dužnost. Trista dana kasnije, Kaja Kalas može da se pohvali „impresivnim“ učinkom.
Sveden na ulogu pozadine u pregovorima o Ukrajini, Stari kontinent danas uglavnom finansira američku vojnu industriju koja opslužuje Vlodimira Zelenskog. Njegov uticaj na tok rata u Gazi teži nuli. Šefica evropske diplomatije nije pokazala ni približnu upornost u pokušaju da ubedi Berlin i Rim da sankcionišu Tel Aviv, kao što je to činila da bi naterala Evropljane da isporučuju oružje Kijevu: devetnaest paketa sankcija protiv Rusije, ni jedan protiv Izraela. Kalas je, uz to, u Pekingu, Nju Delhiju i Vašingtonu učvrstila sliku o Evropi koja svoju političku nemoć kompenzuje moralnim propovedništvom. Njena opsesivna rusofobija, politički unosna u Talinu, daje tako skučen i ideološki ton spoljnopolitičkom kursu EU da su joj početkom 2025. godine, pismom, sve države članice zajednički preporučile da se „malo više pozabavi Afrikom“. U martu je pokušala da progura još jedan plan pomoći Ukrajini, u vrednosti od 20 do 40 milijardi evra… ovog puta bez uspeha. U njenoj odbrani, koordinacija Unije čiji su interesi udaljeni koliko Estonija i Portugalija zahteva retku meru strpljenja i takta. A upravo su brzopletost i antiruska strast ono što joj je obezbedilo nominaciju, kao svojevrsnu provokaciju Moskvi. „Njeni dani počinju i završavaju se Rusijom“, rekao je anonimno jedan diplomata iz Brisela. „Nadali smo se da će se ponašati, recimo, diplomatskije“, dodao je drugi.
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
I JOŠ: Tehnološki udar na demokratiju; I pobednik je… Benjamin Netanijahu; On zaslužuje Nobela!; Huti: 1; Vašington: 0; NATO, od Atlantika do Urala; Zašto se desnica vratila u Boliviju ; Gagauzija, jedna druga Moldavija; Levica u Hondurasu brani rezultate svoje vladavine…
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
