Komemoracija Dudi Ivkoviću: “Vaspitavao je puno igrača i pomagao da postanu bolji ljudi…”

0
Foto Nedeljnik

Danas je održana komemoracija povodom smrti legendarnog košarkaškog trenera Dušana Dude Ivkovića u Skupšni Srbije.

Komemoraciji su prisustvovali prijatelji i porodica legendarnog trenera, kao i velika imena srpske ie evropske košarke, poput Dudinog kuma Željka Obradovića, Dimitrisa Itudisa, Svetislava Pešića, Dejana Bodiroge, Dejana Tomaševića, Predraga Danilovića…

Komemoraciji je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prvi se okupljenima obratio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

“Uvaženi članovi porodice, gospođo Neno, Petre, Pavle. Poštovani prijatelji porodice Ivković, nemam ja šta o biografiji Dušana Ivkovića da dodam. Mnogi to znaju bolje od mene, kao predsednik Srbije ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka i što će ga imati. Ponosan, iako je fizički velikan otišao, on nikada neće otići iz Srbije niti će ga iko zaboraviti. Nisu to kurtuozne reči, nego ostaje ono nemerljivo, medalje i uspesi, i ne samo to – već je on nosilac jednog drugačijeg duha. Duda je mnogo toga sve što mi nismo, bio je veliki gospodin i beogradski mangup. Držao je do sebe i drugih i osim košarke, ostavio je još nešto. Nisu to samo Krst i Radnički, već nešto što će ostati budućim pokolenjima. U mnogo čemu nismo bili saglasni, kad smo dugo razgovarali video sam koliko je ozbiljan i posvećen čovek. Takvim ljudima ne možete oduzeti ništa, u ovim teškim momentima za njegovu porodicu, nećete ga videti više – ali će on uvek biti tu jer možete nekoga da volite ili ne volite, rezultati i dela ostaju. Budite ponosni na vašeg oca i supruga kao i što ćemo mi biti. Srbija ga zaboraviti neće i neka mu je večna slava”, rekao je Vučić.

Reč je potom pripala predsedniku KSS Predragu Daniloviću, kome je Ivković bio trener u reprezentaciji.

“Savez i košarkaška istorija ne bi bili isti da nije Dude, košarka nije bio deo njegovog života – već njegov život. Teško mi je ovo palo, ponosan sam što sam mu za života rekao da ga volim i poštujem. Kao i da ću ga uvek voleti, kao i njegovu familiju. Mislim da smo se svaki dan čuli poslednjih meseci i viđali se. Za svaku bitniju odluku u košarci sam se sa njim savetovao. Sad… sad teško. Uvek će biti moj selektor, to je bio i ostaće. Iznad svega i moja ljubav prema njemu”, rekao je Danilović.

Potom se obratio i najtrofejniji evrospki trener Željko Obradović.

“Zahvalio bih se svima na dolasku, i ljudima koji su izjavili saučešće i zamolili me da ga prenesm porodici. Otišao je čovek koji mi je bio sve, učitelj, mentor, kum, prijatelj… Neću da govorim o neizbrisivom tragu koji je ostavio u košarci. Vaspitavao je puno igrača i pomagao da postanu bolji košarkaši i ljudi, takav je slučaj i sa mnom. Imao sam 28 godina kada sam zaigrao za reprezentaciju, a pozvao me je Duda. Bio sam najstariji u toj generaciji talenata i kasnije velikana. On me je izdvojio i uputio da utičem na te mlade igrače, to je prva lekcija koju me je naučio i dan danas koristim isto. Uvek je znao da me opusti u odnosu trener – autoritet – igrač. Već 30 godina to ne zaboravljam i koristim. Veliku sam tremu imao kada sam želeo da mu saopštim da neću više biti igrač, već trener, i tada je našao način da me relaksira pitajući me da me nije neko od mangupa iz Partizana naterao na to, misleći na prijatelja Dragana Kićanovića. Potom mi je udelio najveći kompliment ikada, da imam odličnu intuiciju. Nekada je reagovao burno, ali je uvek bio spreman za razgovor, da se izvini ako treba… Kada sam bio trener 1992. Partizana, izbacili smo Kinder Bolonju, a kad smo se vratili u hotel posle meča, bar je bio zatvoren. Pila nam se kafa u 4 ujutru gde je bio mini bar, a tamo kafe koliko hoćeš. Duda je odjednom ustao i pokazivao mi rotaciju na zidu sobe, Duda se okrenuo i pitao Radojicu i pitao o čemu se radi – i rekao “nema veze, dajte malom još kafe”. Tako je bilo uvek kada smo imali prilike da razgovaramo o košarci.

Nikada neću zaboraviti trenutak kada su nam rekli da ne možemo da idemo na Olimpijske igre, zahvaljujući autoritetu njegovom, vratili smo se kroz tri godine i pod drugim imenom igrali. Bio je veliki prijatelj sa mnogim čuvenim Grcima, poštovali su ga puno. Juče sam se vratio iz Atine, tamo nije bilo čoveka koji mi nije prišao i izjavio saučešće. Znam koliko je Duda voleo Atinu, isti je meni ostao u uspomeni kao nešto što je bilo važno, gde je Duda krstio mog sina Đorđa. “Nema više kuma” u četvrtak ujutru me je Nena probudila tim rečima, bio sam pun emocija a znao sam da moram na trening. Uvek me je Duda učio da niko iz tima ne vidi šta se meni privatno dešava. Svratio sam do Mirka, našeg prijatelja, rekao sam mu jer nisam mogao da sakrijem, ni od Bate Zimonjića kondicionog trenera. Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju i nisam moga da zaustavim da plačem. Pokupio sam sina Đorđa, on ima 21 godinu i nikad ga nisam video tužnijeg. Stavio je neku kapuljaču da sakrije tugu, ali nije uspeo. Moja deca su kuma obožavali. Imam anegdota i priča za njega milion, uvek me je tretirao ravnog iako sam bio mlađi 17 godina i znao je da ga iskreno volim i poštujem. Draga kuma Neno, imali ste divnog čoveka. Kumići, budite ponosni na oca i nastavite ono što je radio. Kume, ovde si – zauvek i zauvek ćeš biti”, rekao je Obradović.

Ivković će sutra od 12 sati biti sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.