Koliko smo ustvari blizu kolektivnog imuniteta? “Revakcinacija će biti naša sudbina”

0
Foto Đorđe Kojadinović

Kada ćemo steći kolektivni imunitet, bilo infekcijom ili vakcinacijom, da možemo da dišemo slobodno i da se život vrati u normalu? Novo pooštravanje mera zbog pogoršane epidemiološke situacije nam govori da je još uvek nedovoljan broj populacije koja je otporna na koronavirus. Sada se već uveliko priča da ćemo zarad sticanja imuniteta morati da se vakcinišemo i narednih godina (kao kod sezonskog gripa), da neće biti dovoljne dve doze vakcine već moguće i tri (Fajzer ispituje kako radi treća doza). Trajanje antitela varira i niko zasad sa preciznošću ne može da kaže koliko, a različite studije su dale i različit broj meseci kao odgovor na pitanje koliko imamo antitela. 

U kom trenutku zemlja postiže “imunitet krda”? 

Ne stekne se kolektivni imunitet jednom zasvagda, kao majstorsko svedočanstvo ili maturski ispit, naglašava epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović.

“Neki građani koji su bili inficirani postepeno gube otpornost, drugi umiru, a rađaju se novi. Uz to, i veštački imunitet stečen vakcinacijom s vremenom se gubi. Otuda će revakcinacija biti naša sudbina. Niko ne može sada da kaže da li ćemo joj se podvrgavati svake ili svake druge godine, a moguće je i u nekom drugom vremenskom intervalu”, kaže za Nedeljnik.

Da li bismo ove godine mogli imati kolektivni imunitet s obzirom na broj dosad vakcinisanih (oko 1,5 miliona datih doza i više od 500.000 revakcinisanih) i onih koji su preležali koronavirus, profesor Radovanović kaže da mesecima pokušava da pošalje poruku da kolektivni imunitet nije čarobna granica koju treba samo prekoračiti kako bi se zašlo u bezbednu zonu. I ne, nećemo ga steći ni ove godine.

“Kao metafore za tu zabludu koristio sam preskakanje tarabe iza koje ostaje besni pas, preplivavanje reke i zalazak u (hemingvejevsku) šumu, a za svoje vršnjake dodao bih i Barba Žvanetov prelazak pruge (ključna i nekad rado citirana scena iz davnog domaćeg igranog filma). Ne vredi. Ustalilo se pogrešno uverenje da je procenat imunih građana od 69 pretnja, a da već 70 odsto vodi potpunom spokoju. Istina je, međutim, da je reč o kontinuiranoj strmoj liniji, kao usponu na Himalaje, kada svaki korak vodi čistijem i razređenijem vazduhu”, objašnjava.

Dr Entoni Fauči, vodeći američki imunolog, krajem prošle godine je rekao da je potrebno da više od 85, pa čak oko 90 odsto stanovništva bude otporno na virus da bi se stekao kolektivni imunitet.

U populaciji sa polovinom otpornih rizik od velikih epidemija, dodaje Radovanović, mnogo je manji nego u sredinama koje se još uopšte nisu susrele sa bolešću (to su takozvane virginalne populacije). Procenjuje se da se rizik od epidemijskog javljanja kovida-19 smanjuje, a zatim nestaje, kada je kolektivni imunitet između 70 i 85 odsto.

“Sve nas raduje priliv vakcina sa raznih strana, ali ima razloga da nas onespokoji nedovoljan odziv za vakcinaciju. Uz to, deca i omladina ne štite se na taj način, a početan oprez lekara da vakcinišu osobe sa alergijskim reakcijama bilo kada u prošlosti dodatno je smanjio obuhvat. Imajući te okolnosti u vidu, a ukoliko se nešto ne izmeni, mi ćemo se suočavati sa kovidom-19 tokom ove godine, a tek od proleća 2022. mogli bismo da računamo da ta bolest postane sporadična, sa eventualnim sezonskim talasima nešto učestalijeg javljanja.”

Kada se barata brojkama i kolektivnim imunitetom, nije dobra ni računica po kojoj se sabiraju podaci o postignutom kolektivnom imunitetu od 30, 40 odsto prirodno zaraženih i da se tome dodaje još procenat osoba koje će biti vakcinisane. Mehaničko sabiranje dva broja predstavlja opasno zavaravanje iz više razloga.

 “Prvo, veliki broj naših vakcinisanih građana potiče iz grupe ranije zaraženih osoba, bilo da su preležali bolest, bilo da je infekcija protekla neprepoznato. Drugo, verovatno su mnogi građani sa lakom ili odsutnom kliničkom slikom s proleća prošle godine u međuvremenu ponovo postali osetljivi na zaražavanje. Treće, struktura populacije se menja. Svake godine umre preko 100.000 naših građana, a beleži se preko 60.000 prinova. Među prvima je bilo otpornih na novi virus korona, a među drugima su svi osetljivi. Četvrto, vakcine ne dovode baš kod svih ljudi do stvaranja antitela (a, po logici stvari, ni do odgovarajućeg ćelijskog imunskog odgovora). Peto, postoji razlika između prisustva antitela i zaštite od obolevanja (stručno rečeno, između serokonverzije i efektivnosti). Mogu, naime, da obole i osobe sa relativno zadovoljavajućim titrom antitela u serumu. Šesto, mi samo grubo nagađamo koliko je naših ljudi do sada došlo u dodir sa virusom. Pošto nema pouzdanog istraživanja, nagađanja se kreću u širokom rasponu od 20 odsto do 50 odsto. O kakvom je onda sabiranju reč?”, zaključuje profesor Radovanović.