Negde na godišnjicu odlaska Stojana Drčelića, ekipa Nedeljnika ostala je bez još jednog vrednog člana. Ne, nisu čitaoci imali prilike da u ovom magazinu čitaju njegove tekstove, ali Arsenije Šoškić bio je više od prijatelja naše redakcije. Bio je i brat, sin, ujak, zet i nasmejani, dobroćudni lik, sem što je bio odličan sportski novinar.
Sa takvim gubitkom spreman je broj koji je na kioscima. Nije ovo nikakvo opravdanje za poneku greščicu koja je mogla da nam se provuče; uostalom, Šole, čovek od štampe, najbolje je znao da, šta god da se desi, novine sutra moraju izaći.
A ove su baš pune, mada da su u njima samo dva teksta, jedan sa naslovne i jedan o sportskom novinaru i uredniku – bilo bi dovoljno…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
660.000 – Na kom nivou razvoja bi Srbija bila danas, da su se njeno društvo i politička elita opredelili za izgradnju održivog ekonomskog sistema u čijem korenu se nalaze razvijeno obrazovanje, zdravstvo, nezavisno i efikasno sudstvo i vladavina prava, odlučna borba protiv korupcije, kriminala, siromaštva i društvenog raslojavanja? Za Nedeljnik piše Ivan Ostojić, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za ekonomiju, tehnologiju i inovacije, i bivši senior partner Mekinzija.
ČEKAJUĆI BRIKS – Vučić je poslednje obraćanje zaključio ne mnogo pritajenom nadom o Srbiji u drugačijem, antizapadnom, svetu. Zemlji u kojoj će za dvadeset ili trideset godina živeti njegova deca, a to bi pre bila Srbija u BRIKS-u nego u EU. I kao da se opet provukao taj potisnuti monarhistički motiv – princip primogeniture – nasledni prenos vlasti, što bi psihoanaliza lako zaključila, piše Zoran Panović u novom Nedeljniku.
ŠTA POSLE G7 – Udeo BDP-a zemalja G7 u svetskom BDP-u u 2022. godini bio je 30,7 odsto, a udeo BRIKS-a – 31,5 odsto. Sugerišu li ovi podaci odlazak G7 u istoriju i ustoličenje BRIKS-a kao relevantne globalne ekonomske grupacije? Dilemu bi trebalo da reše dva samita – nedavni G7 u Hirošimi i skorašnji BRIKS-a u Johanezburgu gde se biju bitke za duše zemalja svetskog Juga. I jedan i drugi blok imaju primamljive ponude za nerazvijene i siromašne. Hoće li se nastaviti međunarodna ekonomska saradnja ili svetu preti konfrontacija ekonomskih blokova? Ekonomska analiza Miše Brkića.
BORIS BUDEN – Možemo mi potpisati stotine peticija o zajedničkom jeziku, možemo ga u međusobnoj komunikaciji i kulturnoj proizvodnji koliko je moguće slobodno koristiti, ali kad nam djeca krenu u škole, kad otvore udžbenike, gramatike i rječnike, kad poslušaju svoje učiteljice i učitelja i kad napokon počnu i sami raditi u javnim i državnim institucijama, govorit će tih, koliko, četiri ili pet različitih jezika, ispričao je jedan od najvećih živih filozofa za Nedeljnik.
PANTELIĆ – Kina Si Đinpinga iza maske poštovanja suvereniteta država ima nameru da diktira planetarnu agendu kao i da nametne policijsku državu kao model svim svojim bliskim partnerima a onda i ostatku sveta. Izjave lidera Kineske komunističke partije da nema hegemonske aspiracije jednako su istinite kao što su bila ruska uveravanja da neće napasti Ukrajinu. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.
UKRAJINA – Zasada se ruska odbrana na južnom frontu dobro drži, za razliku od protekle zime kada su te iste jedinice Istočnog vojnog okruga pokušale zauzeti Ugljedar bezglavim jurišom na minska polja i artiljerijsku baražnu vatru. Neki sastavi na početku rata nisu se istakli, ali okolnosti su se promenile – sada se Rusi brane, a na Ukrajincima je problem kako preći ravan teren pod vatrom. Velika vojna analiza Aleksandra Radića u Nedeljniku.
Tagovi
