Koja su najvažnija četiri pitanja Bajdenovog samita: “Agenda je veoma apstraktna”

0
EPA-EFE/ED ZURGA

(Beta) – Predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) biće domaćin virtuelnog Samita za demokratiju koji okuplja svetske lidere, civilno društvo i privatni sektor da bi “usvojila agenda za obnovu demokratije i zajednički rešili najveći problemi sa kojima se demokratije danas suočavaju”.

Kako danas piše Glas Amerike (Voice of America – VoA), dvodnevni samit je deo Bajdenove agende za jačanje demokratije širom sveta u trenutku kada jačaju autokratski režimi.

Cilj virtuelnog skupa je jačanje demokratije, odbrana od autoritarnih režima, borba protiv korupcije i promocija ljudskih prava.

Lideri će biti ohrabreni da “povuku određene poteze i posvete se unutrašnjim reformama”, ali kako se dodaje, učesnici nisu ni na koji način pravno obavezani da ispune bilo koji od ciljeva.

“Agenda je veoma apstraktna”, kaže za VOA profesorka političkih nauka na Vesli koledžu Stejsi Godard (Stacie Goddard) i dodaje da bi više volela da vidi praktičan rad poput osnivanja radnih grupa za bezbednost izbora.

Saradnik Karnegi zadužbine za mir Stiven Feldstajn (Steven Feldstein) kaže da ovakav samit pravi razliku u odnosu na Trampovu administraciju i da je to važno, kao i da će Bajden ovim potvrditi svoju agendu.

“Mobilizacija, podizanje svesti i fokusiranje na to koliko je demokratija važna su potezi ove administracije koje odobrava veliki broj ljudi”, kaže Kristofer Voker iz Nacionalne zadužbine za demokratiju.

Dodaje da je jedan od ciljeva samita da se uspostavi saradnja vlada i organizacija civilnog društva u borbi protiv međunarodne korupcije.

Plan je da Bajden sledeće godine organizuje samit na kojem će se lideri sresti uživo i da se tada prođe kroz sve što je obećano i vidi šta je od toga ispunjeno.

Pozvani su predstavnici više od 100 zemalja, među kojima su i liberalne demokratije, slabije demokratije, ali i neke države sa autoritarnim karakteristikama.

Srbija, koja je u izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) okarakterisana kao hibridni režim i delimično slobodna zemlja, takođe je dobila poziv za učešće, a tokom dana će na samitu govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema Fridom hausu, od pozvanih zemalja 77 su slobodne, 31 je delimično slobodna, a tri su neslobodne – Irak, Angola i Demokratska Republika Kongo.

Lista zvanica postavila je pitanja zašto neke zemlje nisu pozvane. Na primer, nije pozvana Bosna i Hercegovina koja je 53. na listi Fridom hausa, a jeste Kosovo, koje je na 54. mestu.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) rekla je da pozivnica ne znači “potvrdu o ispravnosti” neke zemlje od strane SAD.

“Demokratija je proces na kojem se radi. Ovo ne znači da smo zvanicama dali odobrenje, niti da ne odobravamo one koji nisu pozvani. Hteli smo da pozovemo predstavnike različitih zemalja koji će govoriti o našim naporima da globalno ojačamo demokratiju”, rekla je ona.

Feldstajn smatra da je nekoliko faktora je uticalo na listu zvanica, između ostalog su to američki strateški interesi, pa je tako i samit ohrabrenje zemljama učesnicama da nastave demokratski razvoj.

Administracija je pozvala i nekoliko veoma malih zemalja – 30 učesnica ima manje od milion stanovnika.

Iako to nije cilj ovog događaja, Bajdenova administracija će svakako pokušati da dobije podršku u borbi protiv rastućeg uticaja Rusije i Kine, kaže Godard.

“To je blaža verzije onoga – ako nisi sa nama, onda si protiv nas. Okupljanje demokratskih zemalja može biti strategija koja ima za cilj da pozove zemlje da se opredele”, ocenjuje profesorka političkih nauka.

Neke države su zbog toga u nezgodnoj poziciji, uključujući i Nemačku i Južnu Koreju, čiji ekonomski prosperitet zavisi od Kine.