“Kod nas postoji tradicija inovativnog razmišljanja, ali ne možemo da svaštarimo…”: Saveti Ivana Ostojića, partnera McKinseya, za budućnost srpske privrede

2
Fotografija: Privatna arhiva

Ivan Ostojić, partner kompanije McKinsey u Cirihu, sedi na mestu odakle ima dobar pregled svetskih kretanja na osnovu kojih može da podeli i poneki savet Srbiji.

On je za novi Nedeljnik govorio o promenama u svetu, o novim i zastarelim tehnologijama, o tome gde je Srbija danas a gde može da bude…

“Kod nas postoji tradicija inovativnog razmišljanja i ljudskog potencijala. Imamo odličnu priliku. Ali ako ne postoji sistem koji taj potencijal pretvara u novu vrednost i omogućava da taj potencijal napreduje i takmiči se na globalnom nivou, onda nam, nažalost, ostaje da budemo treća ruka u globalnom lancu vrednosti”, rekao je Ostojić za Nedeljnik.

Srpska razvojna pamet i dalje počiva na tradicionalnoj poljoprivredi i energetici, odnosno na onome što imamo od prirode. Da li toj strategiji trebaju nove osnove zasnovane na inovacijama?

Da. U agroindustriji se dešavaju ogromne promene. Srbija ima Biosens institut koji ima neke inovacije, ali je pitanje koliko mi dovedemo tih inovacija do biznisa koji vrede puno. Danas puno vrede biznis modeli vođeni podacima – od proizvodnje do potrošača s personalizovanom ishranom. Ne postoji više model “proizvedem i prodam”.

Ako bi me neko pitao za savet, a ne pita me, rekao bih da ne možemo da svaštarimo, potrebna je specijalizacija dve-tri oblasti gde država postaje regionalni, evropski ili svetski centar. Dobar primer je Izrael. A onda ima i nekoliko velikih oblasti u koje se kladimo. To su oblasti koje mogu da zažive a i ne moraju, ali se država pozicionira ispred talasa. Zaključak jednog našeg istraživanja kaže da je najvažnije jahati na talasu. Ako uhvatiš talas neke tehnološke inovacije i jašeš na njemu, ti si relativno uspešan, ako zakasniš par godina – propustio si talas. I za to moraš da imaš talente, univerzitet. Dakle, treba gledati koje su to dve-tri oblasti i to su u suštini opklade, nekad će raditi – nekad neće, ali jedna može da bude veliki zamajac s kojim država razvija strategiju razvoja. Digitalizacija je talas koji prolazi. Treba videti da li su novi talas telekomunikacije, je li to 5G mreža i šta u okviru nje može da se radi, tu će se razviti čitave grane industrije. Oko toga ćemo imati virtuelnu realnost, na primer, da gledamo utakmicu kao da smo na stadionu a za to su potrebne posebne kamere, prenos podataka, uređaji. Onda to treba strategijski razvijati. To je čitav ekosistem koji počinje s talentima, idejama, a za to treba kapital i potrošači koji će to da kupe. Ne treba napustiti neke tradicionalne oblasti razvoja, ali treba razviti strategiju specijalizacije, plus par opklada da će Srbija postati svetski centar u nekim oblastima.

Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

2 KOMENTARA

  1. “Kod nas postoji tradicija inovativnog razmišljanja i ljudskog potencijala. Imamo odličnu priliku. Ali ako ne postoji sistem koji taj potencijal pretvara u novu vrednost i omogućava da taj potencijal napreduje i takmiči se na globalnom nivou, onda nam, nažalost, ostaje da budemo treća ruka u globalnom lancu vrednosti”, rekao je Ostojić za Nedeljnik. Мудро збори госн’ Остојић. Да, та традиција постоји, мада, са све нарастајућим резултатима негативне селекције, почев од наталитета, па до галопирајуће емиграције, број прихваћених патентних решења, по години, још увек није у одговарајућем односу према броју становника (што би рекли, мали је). И да, “систем” који би та решења да стави у фукцију, некако не постоји од 1944. и никако да се тај уништени систем предузетништва и предузетничког духа на овим просторима оживи, те стога наши “потенцијали” у сфери иновативног размишљања, све чешће траже решења ван ове средине. И тако смо ми пропустили “таласе” и “таласе”. Од државице која је добила “свињарског рат” са једном империјом, па до краљевиине са три фабрике авиона, једне авионских мотора и једне авионских делова, стигосмо до “економског тигра” која нема ни толико фабрика чачкалица. Стога, није проблем у броју идеја и њиховој могућој примени у пракси, проблем је у комунистичком систему који и даље живи и блокира сваку озбиљну приватну иницијативу, некад само из бизарног разлога личног богаћења. Једном, не тако давно на једном европском острву, једна жена, премијер, је изјавила: “Ви сте ту да се богатите (вашим радом), а ја сам ту да вам у томе помогнем”. Када на нивоу власти достигнемо овакве “висине”, заживеће и предузетништво и ниједна инвестициона идеја неће остати у тами неког бирократског стола, а тада ће и савети госн’ Остојића имати више смисла.

    • “Gledala sam ja da poslovno investiram u Srbiju i odgovor je vrlo kratak, ne. Smatram da ovoj zemlji fali još mnogo toga da bi privukla pravi kapital, a ja ne znam pravila igra, puno je korupcije, puno stvari nije rešeno. Sve se može i sve se ne može. Ne bih ja mogla da se hvatam u koštac, znam kako se radi biznis u Severnoj Americi i Engleskoj. Ja bih se izgubila ovde – rekla je Rebeka Mekdonald.” Еx Убавка Митић. А цитат као прилог “филозофији беде” српског друштва, његовој историји и трајању, и као још један аргумент у наставаку претходног коментара

Comments are closed.