Ko su Huti, grupa koja napada brodove u Crvenom moru?

Rat između Izraela i Hamasa uzburkao je talase u Crvenom moru.

Otkako je izraelsko bombardovanje Gaze počelo, Huti, jemenska pobunjenička grupa, napadaju teretne brodove u Crvenom moru.

Huti su pobunjenici koje podržava Iran. Oni tvrde da sve to rade iz solidarnosti sa Palestincima.

Sve je počelo njihovom pretnjom da će bilo koji brod koji ide ka Izraelu ili napušta tu zemlju, osim ako ne prevozi humanitarnu pomoć u Gazu, biti napadnut.

Njihovi borci su 19. novembra oteli teretni brod koji je imao nekakve veze sa jednom izraelskom kompanijom. Zatim je 12. decembra projektil, lansiran iz Jemena, oštetio norveški tanker.

Na meti su bili i francuski ratni brodovi, a SAD pokušaju da oforme pomorsku operativnu grupu kako bi se istražio ovaj problem.

Ko su Huti i zašto se mešaju u rat?

Njihov pokret se pojavio u severnom Jemenu, gde većina ljudi veruje u zejdizam, podsektu šiitskog islama, piše The Economist.

Zejdijski imami su se vekovima borili za kontrolu nad tim regionom, a 1918. godine uspostavili su suverenu državu. Imami su vladali do 1962. godine, kada je došlo do vojnog udara i građanskog rata, koji je onda doveo do uspostavljanja Jemenske Arapske Republike.

Oblasti u kojima su živeli postajale su sve siromašnije. Osamdesetih godina saudijske i (u manjoj meri) jemenske vlade počele su da promovišu radikalni sunizam na severu.

Kao odgovor pojavio se relativno miran Zaidi pokret otpora. Tokom 1990-ih Husein al-Huti, zajdijski sveštenik, pomogao je u pokretanju verujućih letnjih škola koje su imale za cilj da se suprotstave osnivanju sunitskih bogoslovija koje finansira Saudijska Arabija.

Do 2001. njegova grupa se podelila, a sledbenici njegove frakcije postali su poznati kao Huti.

Ovaj pokret je prikupljao sve veću podršku, pa je praktično postao pretnja jemenskoj vladi. Lideri zemlje su podržali američku invaziju na Irak 2003. godine, što su mnogi Jemenci osudili.

Huti su, besni zbog toga, pozvali na masovne proteste.

Grupa je 2000. godine usvojila slogan koji pozivao na istrebljenje Amerikanaca i Izraelaca. Huti su napisali ovaj slogan u znak revolta zbog toga što su izraelski vojnici ubili palestinsko dete, za vreme druge intifade, palestinskog ustanka početkom ovog veka.

Kako je pobuna na severu sve više rasla, jemenska vlada se raspala.

Huti su 2004. godine ubili vladine snage i poveli rat protiv jemenske vlade. Poznato je da veliki deo njihovog oružja dolazi sa crnog tržišta ili od nekoga iz vojske.

Odgovori vlade su bili snažni i brutalni, pa su podstakli još više ljudi da se pridruže narednim napadima i sukobima, pa je tako izgrađeno vojno krilo Huta.

Tokom arapskog proleća, 2011. godine, Huti su preuzeli kontrolu nad Saadom, provincijom u severnom Jemenu, i usvojili ime Ansar Allah, ili „Božji branioci“.

Huti su 2014. napustili svoje severno uporište i preuzeli kontrolu nad Sanom, glavnim gradom Jemena.

Uz podršku Irana, zauzeli su veći deo zapadnog Jemena, tadašnji predsednik te zemlje, Abd Rabo Mansur Hadi, pobegao je u Saudijsku Arabiju. A onda su 2015. godine, na njegov zahtev, Saudijci pokrenuli kampanju protiv Huta.

U narednim godinama oko 25.000 vazdušnih udara ubilo je više od 19.000 civila. UN su početkom 2023. saopštile da je to i dalje najgora humanitarna kriza na svetu.

Od primirja u aprilu 2022. u Jemenu se živelo relativno mirno. To je omogućilo Hutima da pojačaju svoj pritisak na teritorijama koje su još uvek pod njihovom kontrolom, uključujući Sanu. S druge strane, oni ne prestaju da pregovaraju sa zvaničnicima Saudijske Arabije, kako bi se sa njima dogovorili o učestvovanju Huta u vlasti.

Da, njihovi borci pozivaju na smrt Americi i Izraelu, ali nemaju skoro nikakve sposobnosti i kapacitete da se suprotstave bilo kome van Jemena.

Imaju samo nekoliko projektila koji mogu da prebace granicu i padnu na Izrael. Jedna od njihovih najjačih raketa, Burkan-2h, može da ide oko 1000 km. A to nije dovoljno, skoro pa ni za šta.

Ipak, gađanje brodova je sasvim druga stvar.

Ono što je vojsku Huta, od raspale pretvorilo u silu sa regionalnim dometom, jeste pomoć Irana. Pre svega, ta zemlja im dotira oružje preko uskog grla za međunarodnu trgovinu. U pitanju su arsenal sofisticiranog oružja i tehnologije za protivtenkovske, balističke i krstareće rakete.

Učestali napadi Huta, mogli bi da povećaju troškove osiguranja ili da nateraju brodove da idu dužom rutom oko Afrike.

Ipak, postoji još nešto što se delimično tiče kotiranja ove grupe u arapskom svetu.

Dakle, to što Huti napadaju brodove koji imaju bilo kakve veze sa Izraelom, moglo bi da ih izdigne i u očima arapskog sveta, gde je podrška Palestincima velika. S druge strane, Hutima to koristi i na domaćem terenu. Oni su pridobili podršku dobrog dela potlačenih ljudi i onih koji su nezadovoljni vladom.