Branislav Vujović, Vladimir Mastilović, Milan Dobrota, Branko Milutinović, Miša Lukić, Srđan Krčo, Boris Vujičić, Nikola Božinović, Igor Bogićević, Darko Budeč, Ljubiša Radivojević, David Blaževski, Boris Ivanović, Sava Marinković, Dragan Šolak, Miloš Milisavljević, Vukan Simić, Vuk Guberinić…
Nova klasa.
Nisu ovo imena glavnih junaka kultne knjige Milovana Đilasa.
To je samo nekoliko članova nove klase srpskih preduzetnika i biznismena izraslih u poslednjih petnaestak godina na plodnom tlu Četvrte industrijske revolucije i digitalne transformacije globalne privrede. To su poslovni ljudi čije predispozicije garantuju da u budućnosti mogu da zauzmu lidersku poziciju u srpskoj privredi. Ovi preduzetnici i biznismeni mogli bi, nastave li da se razvijaju dosadašnjim tempom, biti srpske verzije Bila Gejtsa, Džefa Bezosa, Marka Zakerberga, Ričarda Brensona, Džeka Maa, Travisa Kalanika, Tima Kuka, Larija Pejdža, Jevgenija Kasperskog… Istina, sa zakašnjenjem za koje je prevashodno kriv Miloševićev režim jer je Srbiju držao u izolaciji čitavu deceniju. Srbija i pored tog zakašnjenja sledi svetski trend smene generacija najbogatijih ljudi: Gejts, Bezos, Ma, Zakerberg, Brenson, Pejdž…. skinuli su s trona Forda, Rokfelera, Vanderbilta, Melona, Karnegija, Rotšilda, Valtona…
Novi „tajkuni“, ako bismo koristili odomaćeni termin za kapitaliste, kao društvena grupa obeležili su period srpske tranzicije posle globalne ekonomske krize iz 2008. godine. Stupanje na društveno-ekonomsku scenu novih poslovnih ljudi jednako je značajno po srpsku privredu kao i pojava „istorijskih“ biznismena koji su obeležili prvu deceniju 21. veka i prvi tranzicioni period posle petooktobarske revolucije i demokratskih promena 2000. godine.
Veliko istraživanje Miše Brkića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 27. februara.
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
