Kardinal Ladislav Nemet je prvi kardinal Katoličke crkve u Srbiji. Kad smo došli na intervju, u zgradu Beogradske nadbiskupije, odavao je utisak čoveka čiji životni put spaja raznolika iskustva i duboku veru.
U intervjuu za Nedeljnik, otkrio je kako je izgledala konklava (a i veče nakon toga), šta je pričao sa novim papom Lavom XIV, kakav je stav Vatikana o (ne)priznanju Kosova, kada će papa doći u Srbiju, šta će se desiti sa kanonizacijom kardinala Stepinca i da li će pravoslavci i katolici ponovo slaviti Uskrs zajedno.
Vatikan ne priznaje zvanično Kosovo. Da li će novi papa menjati argumente za takvu odluku? Na čemu se ona temelji?
Poštovanje Srbije kao države i njena odluka da ne priznaje Kosovo igra bitnu ulogu u politici Vatikana. Znate, sam način kako je Kosovo nastalo nije klasičan. To izlazi iz okvira političkih međunarodnih odnosa. Mislim da jednostrano proglašenje nezavisnosti nikako nije bio dobar znak. Znamo i sami, puno država ima pitanja koja se vuku već dugo. Zato je jako važno da se do toga dođe kroz razgovor. Mislim da je to glavna stvar za Svetu Stolicu.
Isto tako važno je kako ta politička jedinica, tako se sada naziva Kosovo, funkcioniše. Kako se čuvaju i ljudska prava, verska sloboda, manjine… To su sve pitanja koja ulaze u srž života jedne države. To su ogromni problemi i Katolička crkva ne može sad da kaže: „okej, sve je super“. Pitanja svetinja su mnogo važna, kako to sačuvati. To nisu samo svetinje za Pravoslavnu crkvu, nego za svetsku kulturu. Znamo da je puno toga pod zaštitom Uneska. I dodatno ono – odnos Katoličke crkve prema pravoslavnom svetu.
Hoće li papa Lav nastaviti Franjinim putem po tom pitanju?
Nema nikakvih znakova da će promeniti. Ali s druge strane, ono što ja isto znam da kažem, on je tek mesec dana papa.
***
Velika tema na ovim prostorima je i dalje pitanje kanonizacije nadbiskupa Alojzija Stepinca. Poznat je bio stav pape Franje. Da li će i sadašnji papa nastaviti tu politiku? Kako vidite to pitanje?
Mislim da je to pitanje koje će svakako jednom doći na red, da će morati nešto kazati, ako ne i odlučiti. Jer, s jedne strane, imamo jednu jaku katoličku zajednicu u Hrvatskoj, jako puno Hrvata živi izvan granica Hrvatske, gde su katolički sveštenici s njima zajedno. Većina Hrvata očekuje da svakako to ide dalje. Jer to je za mnoge Hrvate, kako bih rekao, možda čak i najveći kriterij da li je pravoveran papa ili ne, ako prizna Stepinca svetim ili ne.
Druga stvar, situacija je komplikovana zbog političkih posledica. Možda ne toliko ni posledica nego političkih konotacija koje su vezane uz kardinala Stepinca, a koje su povezane sa Drugim svetskim ratom. Svi znamo da na našim prostorima ljudi kao i da dalje mentalno većinom žive u Drugom svetskom ratu. Na primer, danas u Srbiji je najveća uvreda za studente reći da su ustaše. Neko ko tako govori ostaje još u četrdesetim godinama 20. veka. A pogledajmo, kako se svet promenio. Dva najveća neprijatelja, Nemačka i Francuska, već 70 godina predstavljaju temelj nove Evrope.
To je pitanje narodnog identiteta. Da se ljudi ne znaju osloboditi nekih slika prošlosti i što je još gore, ne oseća se potreba za pomirenjem. Nema nikakvog procesa koji bi radio u pravcu pomirenja među narodima koji su bili u ratu, nego se koristi svaka prilika da se ponovo malo potpiri vatrica. Ako nešto ne ide dobro, onda se izvuče ustaša, izvuče se četnik, Draža Mihailović… To su sve te stvari koje se izvlače nepotrebno, umesto da se gleda u budućnost.
Hoće li papa Lav to promeniti?
Neće. Sigurno neće. Prema mom mišljenju, to je bila greška pape Franje, što je on verovao da može da promeni situaciju, pa je dao da se napravi ta mešovita komisija, koja se složila da se ne slaže. Međutim, papa Franja je to shvatio i rekao da s tim pitanjem više neće ništa da ima. I nije imao. Za njega je to bilo zatvoreno. On je pokušao nešto da napravi, ali je video i shvatio da nije uspeo. To mi je rekao u jednom od poslednjih naših privatnih razgovora.
CEO INTERVJU SA NEMETOM PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
