Verovatno je previše preambiciozna, možda i pretenciozna, svaka projekcija globalnih političkih tokova, pa tako i onih koji se dotiču Srbije, nakon „prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru“ ove godine – kako glasi skoro pa dvovekovna definicija tajminga održavanja američkih predsedničkih izbora – na kojima kako stoje stvari, ovog puta niko neće biti u prilici da „dođe“ na vlast.
Jedna moguća opcija, još uvek najizvesnija, biće da Džo Bajden „ostane“ na vlasti – ovde je potrebna ograda, za slučaj da demokrate demoralisane istraživanjima javnog mnjenja izvrše meko prizemljenje aktuelnog predsednika koji se ionako deklarisao kao „predsednik za jedan mandat“ i pokušaju u sudijskoj nadoknadi da pronađu novog Obamu – a druga njoj suprotstavljena opcija je da se Donald Tramp „vrati“ na vlast.
Sve i da demokrate nađu „drugog Obamu“, a mnogi bi kandidata, preciznije kandidatkinju, baš sa tim prezimenom, upravo je ova druga mogućnost koja situaciju u svetu, a globalna politika je inače već blizu da postane sinonim za krizu, čini krajnje neizvesnom.
Donald Tramp kao predsednik SAD nije nepoznanica, Donald Tramp kao povratnik u Belu kuću, to je velika nepoznanica. Za Ameriku, za svet, za samog Donalda Trampa, pa tako po logici stvari mora biti i za Srbiju.
Mejnstrim zapadnih društava, uključujući i Ameriku, Donalda Trampa vidi kao „najgoreg predsednika Amerike u najmanje proteklih pola veka“, ali mejnstrim se globalno odmakao od onoga što čini glasačku bazu u demokratijama. Trampovo političko nasleđe je svakako narušeno „ustankom“ šestog januara, time što nije želeo da prizna poraz, i što se na „teži“ način povukao iz Bele kuće. Američki predsednici često svoje nasleđe pišu mnogo više načinom na koji odu sa funkcije nego načinom na koji su funkciju obavljali, najčešće govorom kojim potcrtaju šta su ostavili iza sebe i dobrodošlicom nasledniku i kad je iz druge stranke ukucaju svoj ekser u stub američke demokratije. Donald Tramp kao suštinski padobranac u svet visoke politike nije to mogao da oseti. Sa serijom optužnica koje ga prate, njegov povratak u Belu kuću imaće prvenstveno samoodbrambenu funkciju, da se skine sa svih tih sudskih slučajeva, a onda verovatno i osvetničku. To bi ga i u drugoj verziji predsednika SAD činilo skoro pa jednako neizvesnim faktorom globalne politike.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
