Postoji u našem narodu – naročito onom njegovom delu koji je napržen na košarku – to uvreženo verovanje da američki sportisti nikada ne idu na doping testove, te da su zbog toga toliko dominantni i da im zbog toga niko ništa ne može. Koliko ste puta čuli, na primer, tokom košarkaške utakmice selekcije Srbije i reprezentacije SAD-a, da neko poraz naših momaka pravda upravo tom rečenicom „ma, lako je tako, kad su svi nadopingovani“.
Grent Hil, nekadašnji košarkaš nekoliko NBA timova i član „Drim tima 2“, odnosno ekipe koju su SAD poslale na Olimpijske igre u Atlanti 1996. želeći da ponove uspeih iz Barselone 1992, ispričao je nedavno jednu priču koja nam pokazuje da to „uvreženo verovanje da nikad ne idu na kontrole“ baš i nije istinito. Štaviše, na tim Igrama u Atlanti, jedan američki košarkaš išao je na doping kontrole posle svake utakmice.
„Bilo je sjajno, osvojili smo zlato, imali smo sjajan tim, ali postoji jedna zanimljiva istinita priča. Niko nije hteo da bude najbolji strelac na utakmici jer niko nije hteo da ide na doping test posle. Provalili smo sistem, jer su uvek testirali najboljeg strelca. Obično je to bio Karl Melon. Zato smo u finišu svake utakmice samo dobacivali loptu jedan drugom, niko nije hteo da postigne koš. Svi su mislili da igramo nesebičnu i timsku košarku, a zapravo samo nismo hteli da idemo da doping test i ostajemo još sat vremena posle utakmice u dvorani jer sve to zaista traje dugo“.
SR Jugoslavija je na tim igrama u finalu zaustavljena upravo od Amerikanaca koji su je pobedili rezultatom 95:69. Sad barem znamo da Karl Melon nije bio nadopingovan.
Tagovi
