Slovački premijer Robert Fico, koji je danas upucan u gradu Handlova, vratio se na vlast nakon izbora prošlog septembra, na čelu populističko-nacionalističke koalicije.
Zvaničnik Ficove stranke Smer potvrdio je za Guardian da je predsednik Vlade Slovačke pogođen u stomak i da je sada na operaciji.
Fico je prevezen u bolnicu u Banskoj Bistrici, jer bi do Bratislave trebalo predugo, navodi se u objavi na njegovom Fejsbuk nalogu.
Ko je Robert Fico?
Rođen u radničkoj porodici 15. septembra 1964. godine, Fico – po profesiji advokat – započeo je svoju političku karijeru u Komunističkoj partiji neposredno pre Baršunaste revolucije 1989. godine koja je dovela do raspada bivše Čehoslovačke.
Bio je predstavnik Slovačke pred Evropskim sudom za ljudska prava od 1994. do 2000. godine, a osnovao je svoju stranku centra-levice Smer-SSD 1999. godine nakon što je nije dobio ministrarsku fotelju.
Njegova stranka ostvarila je ubedljivu pobedu na izborima 2006, a dve godine nakon što je Slovačka ušla u EU, on je uveo svoju zemlju i u evrozonu (2009. godine). Ipak, naredne godine Fico nije uspeo da formira koaliciju uprkos pobedi na izborima.
Ostvario je još jednu ubedljivu pobedu 2012. godine nakon pada koalicije desnog centra zbog optužbi za korupciju, i ponovo pobedio 2016. godine – ali je morao da podnese ostavku dve godine kasnije zbog masovnih protesta koji su se razbuktali nakon ubistva istraživačkog novinara i njegove verenice. U oktobru se vratio na treći mandat kao premijer na čelu populističko-nacionalističke koalicije.
Fico, uvek drzak i otvoren, često je bio uplitan u optužbe za korupciju ali ih je uvek poricao.
Kakva je njegova politika?
Jedan od Ficovih političkih uzora je Vladimir Putin. Nakon raspisivanja međunarodne poternice za ruskim predsednikom, slovački premijer je rekao kako ne bi dozvolio Putinovo hapšenje ukoliko bi on došao u Slovačku. Takođe, divi se politici Viktora Orbana „koji brani interese svoje zemlje i svog naroda“.
Lider Smera SSD je veliki taktičar, piše Gardijan. U svojoj tridesetogodišnjoj karijeri uspešno je navigirao između glavnih, pro-EU pozicija i žestoko nacionalističke, anti-zapadne retorike namenjene uglavnom domaćoj javnosti, pokazujući spremnost da promeni pravac u zavisnosti od javnog mnjenja ili političke realnosti.
Uvek je tvrdio da mu je stalo samo do interesa njegove države, pa je tako Fico oduvek bio otvoren po mnogim pitanjima, kritikujući EU i međunarodne NVO, vređajući svoje rivale, lažno optužujući za planiranje državnog udara i tvrdeći da će izbori biti namešteni.
Pored toga, veliki je protivnik imigracije i ne priznaje „posebnu muslimansku zajednicu u Slovačkoj“. Veoma tradicionalnih i patrijarhalnih uverenja, nedavno je kritikovao istopolne brakove i opisao usvajanje dece od strane gej parova kao „perverziju“.
Tokom pandemije COVID 19 postao je najistaknutiji glas protiv maski, zatvaranja i vakcinacije. Pre nego što je ponovo preuzeo funkciju u oktobru, iskoristio je visok nivo proruskog raspoloženja u Slovačkoj da potkopa vladin prozapadni kurs.
Šta se dogodilo tokom njegovog trećeg mandata?
Kritičari brinu da Fico napušta prozapadni kurs Slovačke i sledi pravac Mađarske pod velikim uticajem Viktora Orbana, pa su se zbog toga organizovali protesti širom Slovačke.
U februaru, poslanici su odobrili zakonske izmene koje su ukinule specijalno tužilaštvo za visoku korupciju, smanjile kazne za finansijske zločine i skratile rok zastarelosti za silovanje.
U aprilu, njegova vlada odobrila je predlog za ukidanje javnog servisa i zamenu novim telom. Plan je izazvao oštre kritike opozicionih stranaka, koje kažu da će vlada dobiti potpunu kontrolu nad javnim radiom i televizijom.
Takođe u aprilu, Peter Pelegrini, Ficov bliski saveznik, pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora protiv liberalnog, prozapadnog opozicionog kandidata Ivana Korčoka.
Pelegrini bi trebalo da nasledi Zuzanu Čaputovu, prvu ženu na čelu države. Čaputova, koja se zalaže za prava Ukrajine, najavila je prošlog juna da se neće kandidovati za reizbor nakon što je primila pretnje smrću.
Tagovi
