(Beta) – Kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) za kancelara Nemačke Olaf Šolc odveo je socijaldemokrate do pobede i sva je prilika da će predvoditi iduću nemačku vladu, piše danas Dojče vele (DW) navodeći da je Šolc prešao dug put od vatrenog socijaliste, preko dosadnog birokrate, do omiljenog kandidata Nemaca.
Uz podsećanje da su na proleće „ankete SPD-u davale mizernih petnaestak odsto glasova“ i da im je „pretio je još jedan najgori rezultat u istoriji“ DW dodaje da je „onda Šolc, vicekancelar Nemačke, kao kandidat za kancelara povukao do iznenadjujuće dobrih 25,7 odsto na izborima u nedelju“.
Vrata Kancleramta sada su mu odškrinuta, mada ne sasvim otvorena. Ključeve drže dve manje stranke, Zeleni i Liberali, koje će prvo pregovarati medjusobno, a onda se okrenuti jednom od dva veća partnera. Sva je prilika da će to biti Šolcove Socijaldemokrate, jer Demohrišćanima slede unutrašnja previranja posle istorijskog poraza, piše DW.
Olaf Šolc je kandidat Socijaldemokrata za kancelara od avgusta prošle godine. Kada je to pre 13 meseci objavljeno, mnogi su se iznenadili, zato što je rizično kada je kandidat više od godinu dana u centru pažnje javnosti, ali i zato što se samo nekoliko meseci ranije kandidovao za predsednika SPD – i neslavno propao.
Taj 63-godišnjak obdaren je nepokolebljivim samopouzdanjem, navodi DW i dodaje da je tokom duge političke karijere doživeo potrese, ali ništa ga nije na duže vreme izbacilo iz takta, nii poreski skandal oko spornog trgovanja deonicama (Cum-Ex), ni prevara širokih razmera firme Wirecard.
Šolc tada, pred anketnim odborom Bundestaga, nije doduše imao baš sjajan nastup, ali ipak nije pretrpeo političke posledice, verovatno i jer pandemija zasenjuje sve ostalo. Šolc je to znao da iskoristi.
Nemačka može finansijski da prevlada pandemiju, bez obzira na to koliko će da poraste zaduženje države – to je njegov moto kao ministra finansija. „Koristićemo svako sredstvo koje nam stoji na raspolaganju, obezbediti da ova teška vremena prebrodimo sa svim našim ekonomskim mogućnostima i pobrinuti se za izlazak iz te situacije“, rekao je.
To su gradjani Nemačke dobro prihvatili. U krizi se pragmatizam više traži od harizme. A harizma je nešto što Šolc nema. Da se otvori, da pokaže emocije – to mu je strano. Kontroliše se čak i u trenucima najveće radosti, poput britanskog batlera.
Dugo su ga zvali „Šolcomat“. Taj pojam je 2003. kreirao nedeljnik Cajt, jer je Šolc, u to vreme generalni sekretar SPD, na nastupima uvek delovao poput automata, odnosno mašine. Kad bi mu se postavilo neko pitanje, skoro uvek je odgovarao tehnokratskim floskulama. „Ja sam bio neko ko prodaje vesti, morao sam da pokažem odredjenu dozu neumoljivosti“, pravdao se kasnije Šolc.
U to vreme velika i sporna tema bila je reforma tržišta rada, poznata pod imenom „Agenda 2010“. Ona je mnogim gradjanima donela finansijske teškoće i otpor je bio veliki, čak i u samom SPD. „Nije se tu radilo o mojim osećanjima“, rekao je kasnije Šolc, nego o „apsolutnoj lojalnosti“ tadašnjem kancelaru i predsedniku SPD Gerhardu Šrederu i partiji. Šolc se, kaže, osećao „stvarno kao vojnik“.
Posle toga SPD je izgubila na izborima i vlast je preuzela Angela Merkel na dugih 16 godina, koje se okončavaju samo zato jer je odlučila da ode u političku penziju. No pravnik Olaf Šolc stekao je imidž koji se dugo održao: imidž dosadnog birokrate.
Ni sama SPD često nije znala kako da se ophodi prema donekle introvertnom i suvoparnom pragmatičaru iz Hamburga, čoveku koji uglavnom kaže samo onoliko koliko baš mora. Kad bi se kandidovao za dužnosti u okviru stranke, Šolc je po pravilu beležio najlošije rezultate. I uprkos tome, njegova karijera je išla uzlaznom putanjom. Bio je generalni sekretar SPD, savezni ministar rada, hamburški senator za unutrašnje poslove, pa gradonačelnik Hamburga, a onda je 2018. ušao u vladu Angele Merkel.
Iako se obično smatra da pripada konzervativnom krilu SPD, čini se da se na njega ne mogu primeniti kategorije kao što su „desno“ ili „levo“. U vreme kada je bio zamenik predsednika partijske omladinske organizacije Jusos, zastupao je i radikalne socijalne stavove i kritikovao kapitalizam.
Ali, izmedju njegovog učlanjenja u stranku 1975, kad je bio još uvek djak, i njegovog izbora u savezni parlament 1998, prošle su mnoge godine tokom kojih je Šolc u advokatskoj kancelariji u Hamburgu specijalizovanoj za radno pravo mnogo naučio o funkcionisanju privrede i samostalnih preduzetnika. I to ga je obeležilo.
Olaf Šolc je tek kasnije naučio da je u politici važno i to kako „prodati“ sebe i svoje poruke. On danas deluje i osećajnije i ljubaznije. I to funkcioniše. U istraživanjima javnog mnjenja, već dugo je popularniji od svoje stranke i daleko poželjniji kancelar od svoje dvoje takmaca, demohrišćanina Armina Lašeta i zelene Analene Berbok.
Da li će zbilja i postati kancelar pokazaće naredne sedmice, možda i meseci, mučnih pregovora. Upozorio je svoje potencijalne partnere da ne bi trebalo svakog dana po novinama pričati o tome šta ko traži i gde su crvene linije, jer će to pregovorima samo odmoći. Posle izbora je ponovio ono što je radnije rekao u jednom intervjuu za DW: „Demohrišćanima je potrebno da se malo odmore u opoziciji“.
Tagovi
