Ko je “nulti pacijent” u epidemiji koronavirusom: Da li je moguće da jedan čovek izazove zarazu koja bi prerasla u pandemiju?

0
Ilustracija, foto: Profimedia

Kako raste broj obolelih i umrlih od koronavirusa a svet se priprema za eventualno izbijanje pandemije, potraga za takozvanim “nultim pacijentom” još traje. Da li jedna jedina osoba, ta prva kod koje je identifikovan virus, može da bude izazivač epidemije, i da li to što ćemo znati o kome je reč može da doprinese u suzbijanju zaraze?

Kineske vlasti i stručnjaci ne slažu se oko toga odakle je tačno krenula epidemija koronavirusa (iako je jasno da je to Vuhan, provincija Hebej u Kini) tj. da li je to sa pijace morskih plodova u Vuhanu i ko je taj “nulti pacijent”, od kojeg je sve počelo. Takođe poznat i kao indeksni slučaj, “nulti pacijent” je termin koji se koristi za prvu osobu inficiranu nekim virusom ili bakterijom od koje se kasnije javila epidemija, piše BBC.

Napredak u načinima analiziranja gena sada omogućava lakši pronalazak i praćenje načina širenja virusa. U kombinaciji s epidemiološkim studijama, naučnici mogu preciznije da izdvoje pojedince koji su možda bili prve osobe kod kojih se javio virus i tako pokrenule epidemiju. Identifikovanje tih ljudi može da pomogne u pokušajima da se spreči širenje zaraze, bilo u ovom slučaju koronavirusa ili u nekim narednim epidemijama.

Da li onda znamo ko je taj “nulti pacijent” koji je novi koronavirus, Covid-19, preneo na ostale i od kojeg je započela epidemija?

Kratak odgovor je ne. Evo i objašnjenja.

Kineske vlasti su prijavile da je prvi slučaj koronavirusa zabeležen 31. decembra, a mnogi od prvih slučajeva infekcije slične zapaljenju pluća odmah su povezani s pijacom živih životinja i morskih plodova u Vuhanu. Ta provincija Hebej je epicentar izbijanja epidemije, sa 82 odsto od preko 75.000 slučajeva registrovanih u Kini, prema statistici Džons Hopkins univerziteta.

Ipak, studija koju su u Lansetu objavili kineski istraživači, tvrdi da je prva osoba kod koje je dijagnostikovan Covid-19 registrovana još 1. decembra 2019. godine, dakle mnogo ranije nego što je navedeno, i da ta osoba nije imala kontakt sa pomenutom pijacom. Vu Venjuan, doktorka u bolnici u Vuhanu i jedna od autora studije, rekla je za BBC na kineskom da je u pitanju stariji čovek koji boluje od Alchajmera.

“On je živeo četiri ili pet autobuskih presedanja od ove pijace i pošto je bio bolestan, nije mogao da izlazi”, rekla je doktorka.

Ona kaže da su još tri osobe u narednim danima razvile simptome, a da dve od te tri nisu imale kontakt sa tom pijacom.

Istraživači su otkrili da je 27 pacijenata od ukupno 41 osobe koje su u prvoj fazi epidemije bili primljeni u bolnicu, bilo povezano s pijacom.

Ipak, hipoteza da je epidemija počela na pijaci i da je virus s živih životinja prešao na ljude, pre nego što je počeo da se prenosi s čoveka na čoveka, još uvek se smatra najverovatnijom, bar prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Dakle, da li jedna osoba zaista može da izazove masovnu zarazu?

Od 2014. do 2016. godine ebola je eskalirala na zapadu Afrike, i bila je najveća epidemija otkako je otkriven virus 1976. godine. Usmrtio je tada više od 11.000 ljudi i inficirao preko 28.000, prema podacima SZO. Epidemija je trajala više od dve godine i ebola je otkrivena u deset zemalja, najviše u Africi, ali bilo je slučajeva obolelih i u SAD, Španiji, Velikoj Britaniji i Italiji.

Stručnjaci su zaključili da je ta epidemija novog soja ebole počela s jednom osobom – dvogodišnjim dečakom iz Gvieneje, koji se možda inficirao igrajući se u šupljem drvetu u kojem je živela kolonija slepih miševa. Istraživači su prateći trag, otišli u dečakovo selo Melindo, uzeli uzorke i razgovarali sa lokalnim stanovništvom kako bi saznali više o izvoru epidemije ebole, pre nego što dokumentuju svoja otkrića.

Možda najpoznatiji “nulti pacijent” je Meri Melon, koja je dobila grozan nadimak “Tifusarka Meri” zbog ubeđenja lekara da je izazvala epidemiju tifusa u Njujorku 1906. godine. Poreklom iz Irske, Meri je emigrirala u Sjedinjene Države, gde je radila kao kuvarica kod bogatih porodica. Nakon što se veliki broj obolelih od tifusa javio baš u bogatim porodicama Njujorku, lekari su prateći trag došli do Melonove. Gde god bi odlazila da radi, ubrzo posle toga bi članovi domaćinstva razvili bolest. Doktori su je nazvali “zdravim nosiocem”, neko ko je zaražen ali ko ne ispoljava simptome ili ispoljava vrlo blage, što znači da može da se kreće i tako nastavlja da širi zarazu.

Sve je više dokaza da su neki ljudi “efikasniji” od ostalih u širenju virusa i Meri je jedna od prvih zabeleženih slučajeva takvih osoba koje imaju “sposobnost” zbog koje su nazvani “super kliconoše”. U to vreme bolest se širila na nekoliko hiljada Njujorčana godišnje i imala smrtnost od 10 odsto. Ali, termin “nulti pacijent” dobio je vrlo lošu konotaciju i nosio je stigmu sa sobom. Mnogi zdravstveni radnici protive se tome da se otkriva prvi dokumentovani slučaj epidemije iz straha da će to voditi ka dezinformacijama o bolesti ili čak do diskriminacije osobe.

Poznati slučaj je čovek koji je pogrešno identifikovan kao “nulti pacijent” AIDS epidemije. Getan Dugas, kanadski stjuart i deklarisani gej, jedan je od najdemonizovanijih pacijenata u istoriji jer je okrivljen za širenje virusa HIV u SAD tokom osamdesetih godina. Ali, tri decenije kasnije, naučnici su otkrili da on nikako nije mogao da bude prvi slučaj. Studija iz 2016. godine pokazala je da se virus proširio sa Kariba u Ameriku ranije, još početkom sedamdesetih. Zanimljivo je da je taj termin “nulti pacijent” baš slučajno skovan tokom epidemije HIV.

Dok su istraživali kako se u ranim osamdesetim širila bolest u Los Anđelesu i San Francisku, naučnici iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti koristili su slovo O da bi razlikovali slučajeve “izvan države Kalifornije”, odnosno “Outslide the state of California” (prvo slovo, o). Drugi istraživači su pogrešno shvatili da je reč o broju a ne o slovu i da je u pitanju nula, i rođen je koncept “nultog pacijenta”.