Ko je najveća mafija u Srbiji; Kako je bivša državna sekretarka počela da obezbeđuje MUP; Mihailo Marković i jugoslovenstvo – Izašao je novi Nedeljnik

KLANOVI – Balkan je jedino mesto na svetu gde se ukrštaju švercerski putevi kokaina i heroina, ali se zato na svim kontinentima (izuzev Antarktika) ukrštaju putevi suprotstavljenih balkanskih mafijaša. Pitanje o tome šta je srpska mafija aktuelizovano je posle ubistava u Atini, ali i posle izručenja Jovice Vukotića, vođe „škaljarskog klana“ Podgorici. Vukotić je u Crnu Goru prevezen helikopterom, a samo dan pre njegovog izručenja mediji su objavili da su u beogradskom hotelu „Kraun plaza“ uhapšeni članovi ovog klana. Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.

ZLATNO DOBA NOVINARSTVA – Žare je bio jedan od poslednjih, ako ne i poslednji koji je zahvaljujući svom talentu mogao da proživi sjajan život u novinarstvu, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

MUP I OBEZBEĐENJE – Od decembra prošle godine, četiri privatne kompanije za fizičko-tehničko obezbeđenje zadužene su da čuvaju Ministarstvo unutrašnjih poslova. A da je stvar od apsurda, paradoksa i vica zapravo mnogo ozbiljnija, pokazuje veliko istraživanje Nedeljnika. Čitav posao, otkrivamo, dobila je firma bivše državne sekretarke MUP-a Milene Vuković – „BPS Security“ u konzorcijumu sa još tri privatne kompanije. Uz to, jedan radnik privatnog obezbeđenja koštaće građane Srbije duplo više od policajca koji je donedavno obavljao isti posao. A dobili su i posao održavanja higijene u prostorijama MUP-a.

NJUJORK TAJMS – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku.

LITIJE – Država Srbija – vidi pod: Lončar – baš i ne pomaže u održavanju principijelnog karaktera litija. Crnogorske vlasti, s druge strane, deluju iznenađeno masovnošću i kao da im malo nedostaje da naprave taj jedan korak unazad. Šta je donela poseta komesara Varheljija?

MARKOVIĆ – Važnost Mihaila Markovića, koji je preminuo pre tačno deset godina, vidljiva je iz toga što je on u SFRJ bio na čelu beogradskih praksisovaca (zajedno s Ljubomirom Tadićem, Svetozarom Stojanovićem, Dragoljubom Mićunovićem i još nekim istaknutim filozofima), a da je međusobnim povezivanjem i spajanjem upravo njegovih praksisovaca i Ćosićevih siminovaca, sredinom i u drugoj polovini šezdesetih, nastala „borbenom srpskom opozicijom titoizmu“. I Ćosić i Marković su Jugoslaviju smatrali „greškom“, pa su mi, i za našega intenzivnog sastajanja i druženja dvehiljaditih u Beogradu, krajnje kritički i negativno govorili i o regentu/kralju Aleksandru i o Nikoli Pašiću, tj. prema njihovoj jugoslovenskoj orijentaciji

SMAJLOVIĆ – Sva najnovija istraživanja pokazuju da birači ne glasaju za one koje vole, nego protiv onih koje mrze, piše Ljiljana Smajlović u kolumnici „Biće i ništavilo“ u novom Nedeljniku.

ŽARE – Poslednja naslovnica Vremena, odlazak Dragoljuba Žarkovića, kao i utisci sa njegove komemoracije svedoče ne samo o odlasku važnih novinara već i jednog tipa novinarstva. Naravno da će jedan deo takvog novinarstva opstati, baš kao što je i rokenrol nastavio posle Bitlsa, ali jedna epoha zasigurno odlazi zauvek. Epoha „personalnog“ novinarstva… Tekst o Žaretu iz pera Branka Rosića.

VALJAREVIĆ – U novom broju Nedeljnika čitajte i nastavak hit-kolumne Srđana Valjarevića „Fric i Dobrila“.

MLADIĆ – Mediji širom Balkana preneli su u utorak da je preminuo Ratko Mladić. Sve zbog lažnog profila koji je napravio jedan italijanski novinar. Zašto se to dogodilo?

ASTERIKS I OBELIKS – Ako Zelenović i Paunović nemaju ideju kako da od svog izlaska na izbore naprave ep, strip, film, seriju na Netfliksu i dramu, nudim ideju potpuno besplatno. Potrebno je samo da se Zelenoramiks i Paunoramiks tokom izborne kampanje maskiraju u Asteriksa i Obeliksa, pa će sve dobiti pun smisao, piše Dragoljub Draža Petrović u kolumni o lokalnim izborima i bojkotu u novom Nedeljniku.

GEOGRAFIJA – Malo-malo pa se u javnosti pojavi priča o najstrožoj profesorki u Srbiji. Mila Pavlović sa Geografskog fakulteta, o čijim je ispitima svojevremeno pričao i ministar a brujale su i društvene mreže, prvi put govori o svojim kriterijumima, ali i o studentima, doktoratima…

VAŠINGTON – Diplomatija Vašingtona decenijama je uspešno funkcionisala na sinergiji između profesionalnih diplomata i političkih figura koje su dolazile sa novim administracijama. Predstavljali su neku vrstu balansa između onih koji poznaju do u tančine i najkomplikovanije dosijee, drže se zakona, pravila, običaja i političkih nameštenika koji slede viziju svog poslodavca, bilo da je reč o državnom sekretaru ili predsedniku. Po pravilu, u Stejt departmentu i Beloj kući, barem je jedan nosilac funkcije bio sa vizijom i svetonazorima dostojnih lidera slobodnog sveta. Sve dok Tramp nije došao sa svojom ekipom. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.

MERC – Advokat po struci, a već dugo u finansijskim vodama, 63-godišnji Merc je krajem devedesetih bio na čelu CDU. Upravo je njega smenila Merkelova 2002. godine, i od tada nisu prestale ni spekulacije da joj on to nikada nije oprostio. Sve o političkom zemljotresu u Nemačkoj u novom Nedeljniku.

DIGITALNO IZDANJE NEDELJNIKA DOSTUPNO JE NA NOVINARNICI

BAKA PRASE – Jutjuber Baka Prase je „Lice nedelje“ fotografa Nebojše Babića u novom Nedeljniku.

PARAZIT – Sreća je da je sve najvažnije nagrade ove godine odneo film koji je to i zaslužio. I ne samo to; znate li šta je, zato, u tome najbolje? Što bi posle „Parazita“ najbolji film mogao da dođe sa doslovno bilo kog mesta na planeti. Tekst o dodeli Oskara u novom Nedeljniku.

FABR – Tokom karijere, bio sam tri puta fizički ugrožen nakon stvaranja dela vizuelne umetnosti. Nakon što sam realizovao rad „Nebo“ u Kraljevskoj palati 2002, morao sam da spavam na četiri različite lokacije zbog pretnji. Nekoliko mentalnih i fizičkih napada pretrpeo sam od ekstremno desne flamanske stranke. Izmazali su mi ulazna vrata izmetom i slali mi ne-anonimna pisma. Ali ne odustajem, kaže Jan Fabr, stvaralac koji će ponovo biti gost Beograda.

DIJETE – Mediteranska, DASH, paleo, keto, HMR i druge dijete reklamiraju se kao „najbolje“. Da li su? Šta, kako i kada jesti? Kako sebi udovoljiti, ne odricati se bilo čega, a održati kilograme i zdravlje? To je pitanje za milion dolara i navodna tajna koju znaju sve one manekenke koje tvrde da „jedu sve i da im je dobar metabolizam“. Ishrana je čista nauka, znanje koje se usvaja, ali isto tako i menja. Šta kažu svetski, a šta naši nutricionisti?

PISA – Da bi se srpsko obrazovanje suočilo s izazovima, nije dovoljno razumeti šta su problemi, niti ih ostaviti na teret sistemu koji ne funkcioniše. Posebno ne isključivo učenicima, nastavnicima i školama. Za to je potrebno uključiti sve relevantne faktore, stručnjake i institucije, koji mogu da pomognu da dobar sistem vrednovanja i procene znanja postanu konstanta. Analize i preporuke prezentovane su na međunarodnoj konferenciji „Kvalitetno obrazovanje za sve – obrazovne politike zasnovane na analizama i podacima“, koju su organizovali Ministarstvo prosvete, Fondacija za otvoreno društvo i UNICEF.