PARIZ – Kažu da je ta pretnja egzistencijalna. Da glođe nacionalno jedinstvo. Da podstiče islamizam. Da napada francusko intelektualno i kulturno nasleđe. Koja pretnja? „Pojedine teorije iz polja društvenih nauka direktno uvezene iz Sjedinjenih Država“, objasnio je predsednik Emanuel Makron.
Francuski političari, intelektualci i novinari upozoravaju da su progresivne američke ideje – posebno one o rasi, polu i postkolonijalizmu – došle da podriju njihovo društvo. Ugledni intelektualci ujedinili su se protiv onoga što oni vide kao zarazu nekontrolisanog „woke“ levičarenja sa američkih kampusa i posledične „kulture otkazivanja“.
Njima se suprotstavlja mlađa, raznolikija garda koja smatra da su ove teorije neophodan alat da bi se razumele slepe mrlje unutar jedne šarene nacije koja i dalje zazire od pominjanja rase; koja se još nije suočila sa kolonijalnom prošlošću; i koja često ume da zanemari brige manjina i proglasi ih „identitetskim politikama“.
Razmirice koje u neko drugo vreme ne bi privukle veliku pažnju sada su glavna vest u štampi i na društvenim mrežama. Novi upravnik Pariske opere, koji je rekao da želi da diverzifikuje zaposlene i da zabrani farbanje u crno, pod napadom je ne samo desničarke Marin Le Pen već i dnevnog lista „Mond“ jer je, iako Nemac, „radio u Torontu i upio američku kulturu“.
Ova žustra debata o tek nekoliko akademskih disciplina sa američkih fakulteta mogla bi da iznenadi one koji su svedočili postepenom smanjivanju američkog uticaja u većem delu sveta. Na neki način, ovo je proksi sukob o nekim od najgorljivijih pitanja u francuskom društvu, uključujući nacionalni identitet i podelu moći. A u naciji u kojoj se intelektualci i dalje slušaju, ulozi su veliki.
Bitka je počela na francuskim univerzitetima, ali se njen gro odvija u medijima. Političari se uključuju sve više, posebno posle ove turbulentne godine u kojoj je niz događaja doveo u pitanje stubove francuskog društva. Masovni protesti u Francuskoj protiv policijskog nasilja, inspirisani ubistvom Džordža Flojda u Sjedinjenim Državama, bacili su rukavicu u lice zvaničnom stavu o tome da ne postoji sistematski rasizam u državi. #MeToo generacija feministkinja suprotstavila se ne samo muškoj moći već i starijim feministkinjama. Reakcija na seriju islamističkih napada otvorila je pitanja o francuskom modelu sekularizma i integraciji iz bivših kolonija.
Neki su u svemu videli doseg američkih identitetskih politika. Neki poslanici iz redova desnice zatražili su da se osnuje parlamentarna istraga o „ideološkom preterivanju“ na univerzitetima. Predsednik Makron – kojeg ranije ovakva pitanja nisu previše zanimala – uključio se prošlog juna, okrivivši univerzitete za ohrabrivanje „etnicizacije društvenih pitanja“ i „podele republike na dva dela“.
„Bila sam prijatno iznenađena“, kaže Natali Hajnih, sociološkinja koja je u januaru učestvovala u formiranju organizacije za borbu protiv „dekolonijalizma i identitetskih politika“. Ona navodi da su događaji od prošle godine bili posledica aktivizma, a on je počeo debatama o kulturnoj aproprijaciji na francuskim univerzitetima. „Taj niz incidenata predstavljao je veliku traumu po našu zajednicu i može se svesti pod ono što nazivamo kulturom otkazivanja.“
Neki drugi pak smatraju da je ustanak protiv navodnog američkog uticaja tu samo da zamaskira da establišment ne ume da se suoči sa svetom koji se menja.
„To je odraz malene, preplašene republike, koja opada, koja se provincijalizuje, a koja i dalje uporno veruje u sopstvenu univerzalnu misiju i koja zato mora da traga za krivcima za ovo propadanje“, kaže Fransoa Kise, ekspert za američku civilizaciju na Univerzitetu Pariz Nanter.
Francuska dugo i brižljivo čuva svoj nacionalni identitet, zasnovan na zajedničkoj kulturi, sa fundamentalnim pravima i vrednostima kao što su jednakost i sloboda, i na odbacivanju multikulturalizma. Francuzi na popisima ne skupljaju podatke o rasi, tvrdeći da će samo tako svi građani biti jednaki pred zakonom. No mnogi profesori koji proučavaju veru kažu da je ovo oklevanje nastavak odbrane rasizma i kolonijalne i robovlasničke prošlosti države.
Pjer-Andre Tagijef, istoričar i jedan od vodećih kritičara američkog uticaja, u mejlu nam je napisao da su istraživači rase, islamofobije i postkolonijalizma motivisani „mržnjom prema Zapadu, odnosno beloj civilizaciji“.
Erik Fasen, sociolog koji je među prvima istraživao rasu i rasizam u Francuskoj, pre oko petnaest godina je naveo da su profesori mahom belci poput njega. Kaže i da su ga često nazivali izdajicom i pretili mu.
No pojava novih mladih intelektualaca – neki su crni, neki muslimani – dovela je do pojačavanja napada na ono što Fasen naziva „američkim zlom“.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
