Ko je bio Milan Bandić: Došao u Zagreb sa dve majice, radio u hladnjači na minus 25, čovek sa 250 kaznenih prijava…

0
screenshot/hrt/nu2

Višegodišnji gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji je na tu funkciju biran čak šest puta – što u skupštini grada, što na direktnim izborima – preminuo je sinoć zbog posledica srčanog udara.

Politička i životna biografija Milana Bandića je svakako jedna od najspecifičnijih na ovim prostorima.

Rođen je 22. novembra 1955. godine u Mamićima Donjim, zaseoku Cerov Dolac, mestu između Klobuka i Gruda u Bosni i Hercegovini.

Njega, brata Dragu i sestru Tonku odgajala je majka pošto je otac Jozo preminuo sa 58 godina, piše u tekstu posvećenu njegovoj biografiji na portalu Večernjeg lista.

U odgajanju je pomagao deda Ante koji je “imao dva konja i najviše zemlje u mestu”.

Bandić je, osim što je radio na polju bio i ministrant u crkvi. Po završetku osnovne škole upisao je 1971. gimnaziju u Grudama. Po ocenama je, kažu, bio osrednji učenik, ali vladanje mu je uvek bilo uzorno.

Isticao se, prisetile su se njegovi kolege, u atletici. Nakon mature dobio je i stipendiju od opštine Grude.

Legenda kaže da je u smeđi kofer od skaja stavio plan grada Zagreba, dva kompleta donjeg rublja, farmerke i dve majice, i stigao u Zagreb na prijemni ispit. Bilo je to 1974. godine kada je upisao Fakultet političkih nauka.

Studirao je opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu. Nije stanovao u studentskom domu. Uz studije je, pričaju, i radio. Najpre je istovarivao šećer i ugalj. Posle je počeo gletovati fasade.

U Savez komunista učlanio se početkom osamdesetih. Nakon završetka fakulteta otišao je na odsluženje vojnog roka. Po povratku, prvi posao je dobio u fabrici „Ledo“. Radio je u hladnjači na minus 25 stepeni. Nakon šest meseci premešten je u jednu kancelariju. Kaže da mu taj posao nije dobro išao, više je voleo da bude u društvu ljudi, pa se 1983. godine prebacio u Opštinski komitet Saveza komunista Peščenice. Zaposlio se kao stručno-politički radnik za ONO i DSZ. Tamo je, kažu, imao i dosta protivnika. Prigovarali su mu da je premlad te da nikad nije u kancelariji.

Kako je bio komunikativan, imao je i svoje zaštitnike.

Po izbijanju rata i otcepljenja Hrvatske, ostao je u staroj stranci koja je u međuvremenu postala SDP. Bandić je izabran za sekretara Gradskog odbora SDP-a.

Posle par godina postao je predsednik zagrebačkog SDP-a. Na vanrednim izborima u Zagrebu 2000. godine kao prvi s liste SDP-a koja je osvojila najviše mandata, postaje zagrebački gradonačelnik. Isti rezultat ostvario je i godinu dana kasnije, 2001. na redovnim izborima.

On je 2002. godine izazvao saobraćajnu nesreću pod uticajem alkohola.

Zbog pokušaja podmićivanja policajca koji ga je prijavio godine morao je da podnese ostavku na gradonačelničko mesto.

Na izborima 2005. ponovno je bio nosilac liste SDP-a u Zagrebu. Osvojio je 40,95 odsto glasova i ponovo postao gradonačelnik Zagreba.

Bandić je uhapšen 2014. godine nakon višemesečne složene kriminalističke istrage oko nezakonitih postupanja u Gradu Zagrebu i Zagrebačkom holdingu d.o.o, ali to ga nije omelo u nastavku vršenja gradonačelničkih dužnosti sve do iznenadne smrti od srčanog udara.

Protiv njega je podneseno oko 250 kaznenih prijava. Večernji piše da je Bandić “usprkos svim aferama bio jedan od najuspešnijih populista u hrvatskoj politici, pa je osim kritika dobijao i pohvale zbog izgradnje cesta, škola, uređenja Bundeka…”