Ko je bio kosmpolita u onoj maloj, mučnoj, jednostavnoj Srbijici?

0

Isidora Sekulić je bila izuzetno aktivna i svestrana i zato je teško razumeti njenu usamljenost. Umela je da kaže “naćutah se i nastrahovah se…”.

Najumnija Srpkinja, kako je vole nazivati, zbog svoje genijalnosti, nije uvek bila dočekivana pohvalno od pojedinaca, pa i vlasti, od čega se branila ćutanjem. Ali imala je ogroman broj onih koji su je podržavali i cenili njeno mišljenje i rad.

Mnogo je putovala, obišla je Norvešku, Švedsku, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Maroko… Govorila je i prevodila sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog, ali i sa norveškog i švedskog. Bila je kosmopolita i vrlo angažovana, život je posvetila borbi za drugačije kulturne vrednosti ne libeći se da polemiše sa svakim o važnim pitanjima iznoseći svoje stavove, a angažman je podrazumevao i njeno članstvo u mnogim udruženjima. Družila se sa najviđenijim intelektualcima svoga doba.

Održavala je bogatu korespondenciju s piscima: Rastkom Petrovićem, Branimirom Ćosićem, Branislavom Nušićem, Aleksandrom Belićem, Julijem Benešićem, Jelisavetom Popović, Katarinom Bogdanović, Adelom Milčinović, Miodragom Ibrovcem, Markom Ristićem, Svetislavom Petrovićem, Milanom Kašaninom.

Čuvena su bila okupljanja jednom nedeljno u njenoj kući, gde se govorilo o velikim i svakodnevnim temama. Isidorini prijatelji bili su i istoričar dr Tihomir Ostojić, vajar Toma Rosandić, pesnik Milan Rakić.

Istorija je dvojako oblikovala Isidoru, kaže Ivana B. Spasović: U jednom smislu, tako što je podržavala ideju feminizma, a u drugom – time što je bila politički aktivna u doba svetskih ratova, pa i pre i posle njih.

Isidora Sekulić odrastala je u poslednjim decenijama Austrougarske, preživela svetske ratove i najveći deo života provela u obe Jugoslavije – Kraljevini i socijalističkoj FNRJ. “Ako bi trebalo ukratko opisati njeno držanje prema istorijskim pojavama, onda bismo mogli reći da se ponela časno, birajući pravičnu stranu i, što je ne manje važno, uvek je imala stav, nikada nije ćutala“, piše Ivana B. Spasović.

Bila je učesnica nestajanja i nastajanja država: Austrougarske, Kraljevine SHS / Jugoslavije, socijalističke Jugoslavije, kao i oba svetska rata. Ti burni događaji na Isidoru su ostavljali jak utisak i trag, beleži Spasovićeva. “To su činila i okruženja u kojima je živela, od porodice i sugrađana nekoliko varoši, preko dalekih putovanja, do najviših društvenih krugova. Iako je u svom pionirskom delu uvek bila ispred doba u kome je živela, visoke svesti i savesti, ipak je dopuštala da je spoljnji svet sputava, čak i povređuje.”

***

Iz hit knjige Ane Mitić “Isidora Sekulić: Sama i svoja” koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 15. jula

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Zoranu Đinđiću i Dobrici Ćosiću.

U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.