Ko je bio Džefri Epstajn: Milijarder koji je regrutovao devojčice, želeo da stvori rasu superljudi, družio se sa Klintonom i Trampom

0
Foto: Profimedia

“Poznajem Džefa 15 godina. Sjajan tip.” Eto, tako je Donald Tramp govorio o Džefriju Epstajnu. “Veoma je zabavno u njegovom društvu. Čak se govori da voli lepe žene koliko i ja, a mnoge od njih su mlađe. Nema sumnje da Džefri uživa u svom društvenom životu.”

Zapanjujuće je pročitati Trampove reči danas pošto je milijarder uhapšen zbog trgovine seksualnim robljem, a podignuta optužnica za regrutovanje i zlostavljanje maloletnih devojčica. Tramp je možda jedini javno rekao da Džef voli mlađe žene i da su, eto, nekakvi ortaci u ljubavi prema lepoticama, ali je o Epstajnovim krivičnim delima znalo daleko više ljudi od aktuelnog američkog predsednika.

Novinarka Viki Vord napisala je na Tviteru da je tražila da u tekst o Epstajnu 2002. godine za Veniti fer uključi i optužbe za seksualno zlostavljanje, ali da su ti delovi teksta izbačeni. Epstajn je konačno krivično gonjen na Floridi 2007. godine, ali se slučaj nije najsrećnije završio, makar ne za žrtve koje su tražile nekakvu pravdu.

Govoreći čak i sterilnim jezikom pravnih termina, optužbe protiv Epstajna su duboko uznemirujuće. U periodu od 2002. do 2005. godine, on je “seksualno eksploatisao i zlostavljao desetine maloletnih devojčica”, od kojih su neke imale svega 14 godina, a mnoge od njih bile su “naročito ranjive”. Devojčice su “regrutovane” da posećuju Epstajnove kuće na Floridi, Menhetnu i Palm Biču gde su se “upuštale u seksualne odnose sa njim, nakon čega bi on žrtvama davao stotine dolara”. Kako bi “održao zalihe žrtava i snabdevao se njima” nekim devojčicama je plaćao da “regrutuju nove devojčice koje će na sličan način biti zlostavljane”, stvorivši tako “ogromnu mrežu maloletnih žrtava”.

Prema pisanju Majami heralda, još najmanje 12 žena obratilo se tužilaštvu sa optužbama da ih je Epstajn seksualno izrabljivao; pet žrtava navelo je da su bile maloletne u vreme kada su se napadi navodno dogodili.

OGLASILE SU SE I DRUGE ŽRTVE I SLUČAJ JE NA KRAJU PREUZEO 
FBI KOJI JE 2007. PRIPREMIO DOKUMENT NA 53 STRANE U KOJEM SE NAVODI DA JE MILIJARDER IZ SVOJE VILE NA FLORIDI ORGANIZOVAO SEKSUALNU PIRAMIDALNU ŠEMU U KOJOJ JE UČESTVOVALO NAJMANJE 
40 MALOLETNIH DEVOJČICA, ALI 
EPSTAJNU JE PONUĐENA NAGODBA: OPTUŽNICA JE ODBAČENA, A ON SE IZJASNIO KRIVIM SAMO ZBOG KORIŠĆENJA USLUGE PROSTITUCIJE, ŠTO PRAKTIČNO ZNAČI DA SU PODVOĐENA, ZLOSTAVLJANA DECA U OČIMA ZAKONA IZJEDNAČENA SA ODRASLIM SEKSUALNIM RADNICIMA

Ukoliko bude bio osuđen i proglašen krivim, čeka ga 45 godina zatvorske kazne.

Epstajn je dugo predstavljao paradigmu nekažnjenosti – i nekažnjivosti. On je egzemplar korupcije, samoživosti i neosetljivosti na tuđu patnju, ali i sistemske nepravde koja mu dopušta da izbegne pravne posledice samo zato što se tapše po ramenu sa moćnim ljudima. Ipak, nešto se u ovom svetu promenilo – to je mala, jedva osetna promena, ali se promenilo – kada je #MeToo kaznio nasilnike poput Harvija Vajnstina i možda je konačno došao trenutak da Epstajn posle tolikih optužbi za seksualno zlostavljanje dece ipak odgovara.

Makar tako deluje zasad. Obeshrabrujuća je činjenica da se Epstajn nalazio u ovoj poziciji i ranije: već je optužen kada su ga lokalnoj policiji prijavili maloletna devojčica i njeni roditelji tvrdeći da je Epstajn devojčicu primorao na pružanje erotske masaže, a zatim joj platio za to.

Oglasile su se i druge žrtve i slučaj je na kraju preuzeo FBI koji je 2007. pripremio dokument na 53 strane u kojem se navodi da je milijarder iz svoje vile na Floridi organizovao seksualnu piramidalnu šemu u kojoj je učestvovalo najmanje 40 maloletnih devojčica, ali Epstajnu je ponuđena nagodba: optužnica je odbačena, a on se izjasnio krivim samo zbog korišćenja usluge prostitucije, što praktično znači da su podvođena, zlostavljana deca u očima zakona izjednačena sa odraslim seksualnim radnicima. Epstajn je, umesto na doživotnu kaznu, osuđen na 18 meseci zatvora, a otpušten je pet meseci pre isteka zatvorske kazne. Za vreme služenja kazne, bilo mu je dozvoljeno da šest dana nedeljno, 12 sati dnevno, iz zatvora odlazi u kancelariju. Vodio je svoj investicioni fond na izdržavanju zatvorske kazne. Istraga je obustavljena, a svim saučesnicima je garantovan imunitet.

Čovek koji je sve to tako fino uredio bio je Aleksander Akosta, donedavno ministar rada u administraciji Donalda Trampa.

KADA JE OBAVLJEN PRETRES NJEGOVE KUĆE NA MENHETNU, TAMAN U VREME KADA JE PO SLETANJU U NJU DŽERZI NA AERODROM TETERBORO NA PUTU IZ PARIZA UHAPŠEN, PRONAĐENO JE “STOTINE, MOŽDA HILJADE” EKSPLICITNIH I “SEKSUALNO SUGESTIVNIH” FOTOGRAFIJA DECE; ZATO JE OPTUŽEN I ZA DEČJU PORNOGRAFIJU. PLAĆAO JE DEVOJČICAMA SEKSUALNE USLUGE I OD NJIH TRAŽIO DA “REGRUTUJU” DRUGU DECU

Epstajn je misteriozan na mnogo ravni, naročito kada se govori o načinu na koji je zaradio toliki novac, ali je makar potpuno jasno da je nasilnik. Kada je obavljen pretres njegove kuće na Menhetnu, taman u vreme kada je po sletanju u Nju Džerzi na aerodrom Teterboro na putu iz Pariza uhapšen, pronađeno je “stotine, možda hiljade” eksplicitnih i “seksualno sugestivnih” fotografija dece; zato je optužen i za dečju pornografiju. Plaćao je devojčicama seksualne usluge i od njih tražio da “regrutuju” drugu decu.

Potpuno je očigledno, takođe, da su ga štitili moćni ljudi sa kojima je bio blizak, kako to inače biva sa nasilnicima i zlostavljačima; Epstajn je, kao i svi drugi imućni ljudi, iskoristio svoje bogatstvo da izvrda sistemu.

Seksualno zlostavljanje devojčica za Epstajna možda nije ništa više do zadovoljstvo koje mu čini dobra cigara ili neko dobro vino; devojčice su deo vizije života koji bi trebalo da vodi imućni muškarac kao što je Epstajn. Ali njegove žrtve nisu ni kokteli ni skupa odeća. Nego devojčice. Maloletne devojčice. Kortni Vajld imala je 14 godina kada ju je Epstajn seksualno napastvovao. I ne, nisu mogle “same da pristanu”, jer dete ne može da dâ pristanak. Maloletna devojčica ne može konsenzualno da stupi ni u kakve seksualne odnose. Epstajn je, sa druge strane, bio zaštićen i hostilnom reakcijom na premisu da su maloletne devojčice važne koliko i odrasli heteroseksualni muškarci.

Na prvi pogled saga o Epstajnu je još samo jedan primer da je pravda slepa – da je uvek na strani moćnih, na račun ranjivih.

Donirao je desetine miliona dolara institucijama poput Harvarda koji nikada nije pohađao, doduše, a poznato je i da je okupio oko sebe čitavu “kolekciju” naučnika u koje je ulagao godinama. Mimo toga, okupio je skupe, baš skupe i poznate advokate koji su mu izvojevali slobodu, ako je verovati Akosti. Kada je 2011. godine odgovorio na kritike pošto je učestvovao u nagodbi kada je podignuta optužnica protiv Epstajna, Akosta se požalio da je godinu dana trpeo napade Epstajnovih “ajkula”. Kada je 2017. godine saslušavan pred imenovanje na mesto sekretara rada, Akosta je tvrdio da je nagodba koja je sklopljena sa Epstajnom tada bila najbolji mogući dogovor u tim okolnostima.

To ne teši nikoga, već pokazuje da imućni mogu da maltretiraju i javne službenike. Epstajn poseduje 77 milijardi dolara u nekretninama na Menhetnu, imanje vredno 12 miliona dolara na Floridi, privatno ostrvo na Karibima – dva, tačnije – i privatni avion.

EPSTAJN JE, PREMA PISANJU MEDIJA, SA OSTRVA VODIO SVOJE MISTERIOZNE OFŠOR KOMPANIJE, A MALO OSTRVO SVETOG DŽEJMSA BRZO JE DOBILO INTERNI NADIMAK MALO OSTRVO SVETOG DŽEFA; MEŠTANI SU GA, IPAK, NAZIVALI PEDOFILSKO OSTRVO I OSTRVO ORGIJA.
NA OVOM OSTRVU EPSTAJN JE PODIGAO PET KUĆA, LAGUNU SA FLAMINGOSIMA, POSADIO PALME, A OPSLUŽIVALO GA JE 70 LJUDI

Jedna od žrtava 2015. godine tvrdila je da je bila Epstajnova “seksualna robinja”, a da je na Devičanskim ostrvima bila prinuđena da učestvuje u “orgijama sa drugim maloletnim devojčicama”. Takođe je tvrdila da je bila prinuđena na seksualne odnose sa princom Endruom dok je još uvek bila maloletna.

Epstajn je, prema pisanju medija, sa ostrva vodio svoje misteriozne ofšor kompanije, a Malo ostrvo Svetog Džejmsa brzo je dobilo interni nadimak Malo ostrvo Svetog Džefa; meštani su ga, ipak, nazivali Pedofilsko ostrvo i Ostrvo orgija.

Na ovom ostrvu Epstajn je podigao pet kuća, lagunu sa flamingosima, posadio palme, a opsluživalo ga je 70 ljudi. Pre nego što je otišao u zatvor – ako se to moglo nazvati odlaskom u zatvor – započeo je renoviranje ostrva, zamislivši da na njemu sagradi biblioteku sa 90.000 naslova, japansko kupatilo i ono što je on nazivao “Zigfild” bioskopom.

Epstajnov privatni avion – kojim su putovali Bil Klinton, a navodno i princ Endru, Kevin Spejsi i Donald Tramp – nazvan je “Lolita ekspres”. Klinton se naravno pravio lud i rekao da ne zna ništa o “užasnim stvarima” koje je počinio Epstajn, a njegov portparol saopštio je da je gospodin Klinton “Lolita ekspresom” leteo svega četiri puta, strogo poslovno. Foks njuz je potom objavio da je bivši američki predsednik Epstajnovim privatnim avionom leteo najmanje 26 puta. Epstajn makar nikad nije poricao da je Klintonov obožavatelj. Pored toga što se njegovo ime nalazi na spisku donatora Fondacije Klinton, Epstajn je u kući na Menhetnu – pored fotografija sa Vudijem Alenom i saudijskim princem Muhamedom bin Salmanom – držao i potpisanu fotografiju njega i Klintona, a umeo je i da organizuje večere u Klintonovu čast. Možda se Klinton na njima nije pojavljivao, ali jeste Tramp.

EPSTAJNOV PRIVATNI AVION – KOJIM SU PUTOVALI BIL KLINTON, A NAVODNO I PRINC ENDRU, KEVIN SPEJSI I DONALD TRAMP – NAZVAN JE “LOLITA EKSPRES”

Kada je Viki Vord pisala tekst o njemu za Veniti fer, otišla je u njegovu kuću na Menhetnu kako bi ga intervjuisala.

“Jedina knjiga koju je ostavio na stolu da je vidim bile su beleške Markiza de Sada”, napisala je Vordova kasnije. U gostinskim sobama u vili u Palm Biču navodno je držao sapune u obliku genitalija. U toj kući je takođe držao fotografije golih devojčica.

Epstajnu je to bila nekakva šala. Kada je 2005. godine policija u kući u Palm Biču pored fotografija obnaženih devojčica pronašla i stolove za masažu, Epstajn je, preko svog advokata, detektivima hitno poslao poruku: “Gospodin Epstajn je strastveni ljubitelj masaža.”

Takva arogancija proističe iz samouverenosti da će proći nekažnjen kao i uvek. Novac ga štiti. Tako su ga štitili – od zakona, snega i kiše, neželjenih posetilaca – zidovi kuće na Menhetnu. Ta kuća je predstavljala nekakvu utvrdu, a kada je policija nedavno provalila u nju kako bi obavila pretres, to je možda bio znak: tvrđava je konačno slomljena, pala je, a kada padne tvrđava, pada i onaj koji se iza njenih zidova krio. Samo je pitanje vremena.