“Ključno je prepoznati prilike za inoviranje”

Intervju - Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a

0

Šta se danas podrazumeva pod terminom “korporativne inovacije”?

Ukratko, to je skup aktivnosti koje kompanije ili korporacije primenjuju kako bi obezbedile svoje tržišne pozicije i unapredile svoja poslovanja. Ključni momenat je umeti prepoznati prilike za inoviranje i pronaći načine da se te prilike inkorporiraju u postojeći poslovni model. To se postiže ili određujući poseban sektor koji će se u okviru kompanije time baviti, ili izdvajajući nosioce inovacija iz više različitih timova, čiji će zadatak biti da osnažuju inovativno delovanje kroz projekte na kojima rade i na taj način stvaraju kulturu koja podržava inovacije. Naredni, ili mogu reći napredni nivo jeste iznalaženje novih poslovnih modela, kada do toga dovedu promene na tržištu i “startap” način razmišljanja zameni onaj tradicionalni.

Koji model je vama lično na globalnom nivou dobar primer inoviranja i transformacije kompanije?

Kompaniju će učiniti relevantnom sve ono što je bude na neki način izdvojilo od konkurencije. Moramo imati u vidu da je u današnje vreme najveći izazov zapravo zadržati korisnika, odnosno ponuditi mu upravo one proizvode ili usluge koji su mu potrebni, u trenutku kada su mu potrebni i pod uslovima koji mu najviše odgovaraju. Imati dobar poslovni model znači imati jedinstvenu vrednost koja se nudi tržištu i koju ne može tek tako neko da kopira ili ponudi pod drugačijim ili povoljnijim okolnostima. Svi znamo za primere poput onih kako se u poslovanju razvijao Apple ili kako funkcionišu Airbnb i Alibaba. Lično mi je vrlo zanimljiv primer transformacije kroz koju je prošao Hilti, jer mislim da su vrlo precizno uspeli da identifikuju “bolna mesta” svojih korisnika i nišu u kojoj su imali prostora da razviju uslugu koja korisnički problem rešava po jednostavnom principu. Oni su od prodaje alata prešli na njegovo iznajmljivanje, jer su shvatili da potreba korisnika ne leži u tome da ima pouzdan alat, nego da ima pravi alat u pravom trenutku. Hilti je, bar zasada kako se čini, svoju budućnost obezbedio.

Da li biste izdvojili neki domaći primer kao dobar pandan svetskoj praksi?

Kod nas na tržištu vlada jedna pomalo specifična situacija. Kada ste posmatrač sa strane, čini vam se da svi pričaju o inoviranju, o nekoj transformaciji, o novim poslovnim modelima i uopšte o promenama nabolje. Međutim, ako se malo dublje zagrebe, često su ti razgovori zapravo zbir nekih floskula i nabrajanje po principu “šta bi bilo, kad bi bilo”. Retko je naći dobrog partnera na tom teškom putu i ICT Hub je imao tu sreću i zadovoljstvo da je u saradnju ulazio sa kompanijama koje su u tom smislu bile osvešćene, spremne za korenite promene i za, kako često ispada, mukotrpan i dugotrajan posao.
Dosta je dobrih primera i, nažalost, ne možemo o svima sada naširoko da pričamo, ali tu su, recimo, nov način razvoja proizvoda koji je primenila bivša Societe Generale, a sadašnja OTP banka. Oni su razvili SINHRO — paket bankarskih usluga specijalno kreiranih za paušalce, koje su prepoznali kao veoma zastupljenu a zapostavljenu grupu korisnika, a u njega je inkorporirana i aplikacija Paušal, što je primer odličnog partnerstva između velike korporacije i startapa. Na isti korak se odlučio i Vip mobile, koji je prepoznao značaj Things Solver ekipe, pa su zajedničkim radom osmislili i razvili proces koji Vipu sada pomaže u prepoznavanju dobrih prilika za investiranje u okvirima telekomunikacione infrastrukture. Upravljanje idejama je isto vid inoviranja koji se sve češće primenjuje i tu zaista postoje neki hvale vredni primeri, kao što je Startify projekat kompanije PMI i Direct Media Challenge, koji su za cilj imali jačanje internih kapaciteta za inoviranje i promovisanje “intrapreduzetništva”. Direct Media je otišla i korak dalje sa Martech Challenge inicijativom, nastojeći da unapređuje svoje poslovanje time što će prikupljati ideje i kreativna rešenja i eksterno, kako bi pomogla njihov dalji razvoj i potom ih implementirala. Na kraju, kada govorimo o potezu koji stoji rame uz rame sa pomenutim globalnim primerima, mora se pomenuti Vipov mWallet, odnosno njihov novi servis za plaćanje, koji zapravo u potpunosti premošćava upotrebu kreditnih kartica, ali i usluge banaka koje se bave njihovim izdavanjem.

Konferencija koju organizujete zapravo nosi naslov “U potrazi za novim poslovnim modelima” — šta će o toj temi konkretno moći da se čuje?

Današnje vreme sa sobom donosi poslovnu sredinu koja je osnažena novim tehnologijama, ali i u kojoj prevagu odnose korisnici koje je mnogo teže pridobiti, jer su načini komunikacije pretrpeli značajne promene i sada ima dosta oslanjanja na personalizaciju sadržaja. Kao što je već skrenuta pažnja u gorepomenutim primerima — novi poslovni modeli će proisteći iz promena na tržištu, novih potreba korisnika i pritisaka koje stvara konkurencija. Na konferenciji koju organizujemo 22. oktobra, svoja iskustva će deliti zaista vrhunski stručnjaci, koji ne samo da se kreiranjem i implementacijom novih poslovnih modela bave na dnevnom nivou, već znaju to znanje i da prenesu tako da timovi sa kojima rade budu jednako inspirisani da doprinesu promeni. Verujem da ćemo svi imati prilike da naučimo nešto novo na tim izlaganjima.

Koliko su ljudi i kompanije otvoreni i spremni da se menjaju i kako izgleda taj proces promene koji prolaze sa vama?

Promene su uvek teške i retko kada dolaze prirodno velikim kompanijama. Prvo je sve bilo usmereno na digitalizaciju, potom se shvatilo da je potrebno fokusirati se na digitalnu transformaciju, a mi imamo sreće da nas u našem inovacionom ekosistemu prepoznaju kao partnere i saradnike koji mogu da pomognu da se ti transformacioni napori podignu na sledeći nivo.

ICT Hub u ovom trenutku čini tim ljudi koji su posvećeni osnaživanju inovacija, kako u manjim poslovnim sistemima koji se tek bore za svoju poziciju na tržištu, tako i u korporacijama koje ulažu značajne napore da unaprede svoje postojeće industrijske pozicije. Ono čime se mi izdvajamo od drugih je to što smo u mogućnosti da obezbedimo niz edukativnih, mentorskih i konsultantskih aktivnosti, kako bismo pomogli da se izgradi i ojača zajednica inspirisana inovativnim delovanjem.

Bilo da je to kroz događaje kao što je konferencija “Corporate Innovation”, gde nastojimo da na jednom mestu okupimo sve one koji su odgovorni za inovacije i rast u svojim kompanijama ili koji u tom smeru žele da se dalje razvijaju, bilo da se radi o Akademiji za upravljanje inovacijama, koju ovog novembra održavamo po treći put i kroz koju je prošlo već 80 učesnika iz 36 različitih kompanija. Svi oni su potvrda da se individualne i organizacione sposobnosti inoviranja mogu unaprediti i naša su najbolja reklama. Kada se nakon petodnevnog programa otvore vidici i povežu ključne stvari, a onda od polaznika dobijemo upit da dodatno organizujemo i internu radionicu, znamo da smo sigurno ispunili svoj cilj i naterali ih da razmisle o tome šta inoviraju, zašto i na koji način.

Kako će izgledati kompanije budućnosti i šta je to što će biti drugačije od kulture i načina razmišljanja koje poznajemo danas?

Mislim da će sve kompanije budućnosti koje budu opstajale, to biti u mogućnosti prevashodno iz razloga što će razumeti načine na koje treba da rukovode inovacijama, da raspolažu resursima — materijalnim i nematerijalnim — i da primenjuju aktuelne inovacione prakse. Isto tako, bitno je da imaju zacrtan cilj i viziju, jer će samo apsolutna posvećenost tom cilju obezbediti dovoljno jak motiv za neprekidnu borbu na tržištu i stvarati stalnu potrebu za usavršavanjem i osavremenjivanjem poslovnog modela.