„Predsednik Tramp ima čeličnu kičmu i neće se slomiti“, izjavila je portparolka Bele kuće Kerolajn Levit, uoči današnjeg stupanja na snagu drugog paketa recipročnih carinskih stopa, uključujući i onu od 37 odsto za Srbiju i od čak 104 odsto za Kinu.
„Amerika se neće slomiti pod njegovim vođstvom“, poručila je Levit.
Iz Pekinga, međutim, stiže odgovor da će Kina odgovoriti „čvrstim i energičnim merama“ i da neće ustuknuti u odbrani svojih interesa, što je podvučeno današnjom odlukom da se na Trampove carine odgovori razrezivanjem stope od 84 odsto na uvoz američke robe.
Kancelarija za informisanje Državnog saveta Kine objavila je danas „Belu knjigu“ pod naslovom „Stav Kine o nekim pitanjima u vezi sa kinesko-američkim ekonomskim i trgovinskim odnosima“, sa ciljem da, kako ističu, razjasne činjenice i stavove kineske strane o aktuelnim pitanjima.
VRTOGLAVI RAST AMERIČKOG IZVOZA U KINU
„Kao najveća zemlja u razvoju na svetu, Kina je takođe i najveći doprinosilac godišnjem globalnom ekonomskom rastu. Kao najrazvijenija zemlja, Sjedinjene Američke Države imaju najveću ekonomiju na svetu. Ekonomski i trgovinski odnosi između Kine i SAD imaju dubok značaj za obe zemlje i snažno utiču na globalnu stabilnost i razvoj“, stoji u uvodu kineske Bele knjige.
Zatim se citiraju podaci o razvoju ekonomskih i trgovinskih veza tokom 46 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i SAD.
Obim trgovine između dve zemlje, kako je navedeno, porastao je sa manje od 2,5 milijarde američkih dolara 1979. godine na gotovo 688,3 milijarde dolara u 2024. godini – što znači da se za 45 godina povećao čak 275 puta.
Trenutno su, kako ističu, SAD najveće izvozno tržište za kinesku robu i drugi najveći izvor uvoza.
„U 2024. godini, kineski izvoz u SAD i uvoz iz SAD činili su 14,7 odsto, odnosno 6,3 odsto ukupnog kineskog izvoza i uvoza u toj godini. Kina je treće najveće izvozno tržište za SAD i drugi najveći izvor uvoza. U 2024. godini, američki izvoz u Kinu i uvoz iz Kine činili su 7,0 odsto, odnosno 13,8 odsto ukupnog američkog izvoza i uvoza te godine“, podaci su iz kineske Bele knjige.
Izvoz SAD u Kinu, kako se ukazuje, rastao je mnogo brže nego izvoz u ostatak sveta.
„Od ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine, američki izvoz u Kinu brzo je rastao, čime je Kina postala važno izvozno tržište za SAD. Prema podacima UN, u 2024. godini izvoz robe iz SAD u Kinu dostigao je 143,55 milijardi američkih dolara, što predstavlja povećanje od 648,4 odsto u odnosu na 19,18 milijardi dolara iz 2001. godine — što znatno premašuje ukupni rast američkog izvoza od 183,1 odsto u istom periodu“, stoji u Beloj knjizi.
MALA LEKCIJA O KONKURENTNOSTI
„Međutim, poslednjih godina, rast unilateralizma i protekcionizma u SAD ozbiljno je ometao normalan tok ekonomske i trgovinske saradnje između dve zemlje. Od početka trgovinskih tenzija između Kine i SAD 2018. godine, američka strana je uvela carine na kineski izvoz u vrednosti većoj od 500 milijardi američkih dolara“, upozorava se u Beloj knjizi.
Peking takođe optužuje SAD da „neprekidno sprovodi politike usmerene na obuzdavanje i potiskivanje Kine“, uključujući i pooštravanje kontrole izvoza, pojačavanje sankcija kineskim preduzećima i višestruko kršenje obaveza iz Ekonomskog i trgovinskog sporazuma Kine i SAD iz 2020. godine.
Navodeći primere kada su „ograničeni kapaciteti proizvodnje u SAD“ otežali izvoz kompanijama iz SAD u Kinu, u Beloj knjizi krije se i lekcija o tome zašto kineske firme nisu spremne da uvoze neke američke proizvode.
„Američka soja ima nepovoljnu cenu u poređenju sa sojom iz Južne Amerike. Američka govedina je za otprilike 50 odsto skuplja od južnoameričke. Američki pirinač teško može da se takmiči sa pirinčem iz jugoistočne Azije -u februaru 2020. godine, uvozna cena američkog pirinča bila je oko 3.000 juana viša po toni u odnosu na tajlandski pirinač i 3.500 juana viša u odnosu na vijetnamski“, obrazlaže se u Beloj knjizi zašto nema tržišne logike da se ostvari značajnija trgovinska saradnja u tim oblastima.
Nije pošteđena ni perjanica američke avio-industrije.
„Tokom 2018. i 2019. godine, glavni model aviona kompanije Boeing, 737 MAX, bio je umešan u više ozbiljnih nesreća. Kao odgovor, većina zemalja širom sveta, uključujući Kinu i SAD, prizemljila je taj model aviona, što je zadalo ozbiljan udarac trgovini u oblasti avijacije“, napominje se u Beloj knjizi.
POZIV NA „DIJALOG RAVNOPRAVNIH“
Sumirajući podatke o ekonomskoj saradnji i probleme na koje je kineska strana nailazila tokom godina, Bela knjiga poziva na dijalog na ravnopravnoj osnovi.
„Takav dijalog treba da predstavlja osnovni pristup u rešavanju problema između velikih zemalja… Kina i SAD imaju sopstvene nacionalne realnosti i nalaze se u različitim fazama razvoja. Ove dve zemlje dele iskustvo zajedničkog suočavanja sa izazovima. Borile su se rame uz rame protiv snaga fašizma u Drugom svetskom ratu, sarađivale su u borbi protiv terorizma i rešavanju zdravstvenih kriza, a ostvarile su i plodnu saradnju u olakšavanju uspostavljanja multilateralnog trgovinskog sistema i promociji otvorenog i prosperitetnog razvoja u regionu Azije i Pacifika“, zaključuje se u Beloj knjizi.
Istorija, kako se ističe, govori da saradnja između Kine i SAD donosi velike obostrane koristi, dok sukob neće doneti ništa osim štete za obe strane.
„Trgovinski ratovi ne proizvode pobednike, a protekcionizam vodi u ćorsokak. Ekonomski uspeh Kine i SAD predstavlja zajedničke prilike, a ne međusobne pretnje. Očekuje se da američka strana udruži snage sa kineskom stranom kako bi zajedno radile u pravcu koji su dvojica šefova države istakli u svom telefonskom razgovoru ranije ove godine. Prateći principe uzajamnog poštovanja, mirnog suživota i saradnje na obostranu korist, dve zemlje mogu rešiti svoje pojedinačne zabrinutosti kroz dijalog i konsultacije na ravnopravnoj osnovi, te zajednički promovisati zdrav, stabilan i održiv razvoj bilateralnih ekonomskih i trgovinskih odnosa“, napominje se na samom kraju kineske Bele knjige.
Tagovi
