U osnovi kineskog posmatranja svoje kulture je verovanje da ona ima moć transformacije – da varvare pretvori u civilizovane ljude. Nisu u tom smislu kineski državnici kroz istoriju očekivali da će biti stvoren „kineski svet“, ali su razumeli važnost uticaja i povezanost kulture i moći. Tako su smatrali da predstavljaju simbol u koji bi druge istočne zemlje trebalo da gledaju i na koji bi trebalo da se ugledaju.
Kada je Kina 2001. godine postala deo Svetske trgovinske organizacije, naivno je bilo pomisliti kako će to biti početak demokratizacije te države. Sjedinjene Države su po staroj, istorijskoj navici poverovale da će uspeti da prošire uticaj svojih vrednosti. Sa druge strane im je stala država sa sličnim namerama.
Jer Kina nije samo želela da napravi veliki „comeback“ na svetsku pozornicu, posle „niza poniženja“, kako gledaju na brojne događaje, od „opijumskog rata“, do različitih ugovora kojima im je, kažu, potkopan suverenitet. Kina je duboko verovala da im važno mesto na toj pozornici pripada.
Zato je Inicijativa „Pojas i put“ koju je 2013. godine predstavio predsednik Si Đinping iznenadila samo one koji nisu pažljivo čitali kinesku istoriju. Kina je odlučila da uloži bilion dolara – 1.000 milijardi – kako bi kreirala mrežu koja bi se sastojala od „pojasa“, kopnenog dela projekta baziranog na železničkom transportu, i „puta“, pomorskog puta i niza luka, poznatijeg kao „biserna ogrlica“. Krajnji cilj? Ekonomski preokret u odnosu na Evropu i Sjedinjene Američke Države. Rok? Kinezi vole simboliku pa je za ciljnu godinu uzeta 2049 – stogodišnjica osnivanja Narodne Republike Kine.
I još malo simbolike – Kina je odabrala naziv „biserna ogrlica“, koji je prvi skovao Nikolas Spajkman, profesor sa Jejla, u okviru strategije za borbu protiv uticaja Sovjetskog Saveza u Hladnom ratu. U borbi u koju Kina želi da se aktivno uključi.
Deo teksta o „Novom (Bajdenovom) svetskom poretku“, iz novog broja Nedeljnika. U prodaji na kioscima, ali i na Nstore.rs
Tagovi
