“Kažu da nije trebalo da se izjašnjavam o Mladiću, Srebrenici, gej pravima. Ja mislim da je trebalo”: Zdravko Ponoš u velikom postizbornom intervjuu za Nedeljnik

1
Fotografija: Igor Pavićević

Zdravko Ponoš je izašao iz svoje prve kampanje, vremenski kratke, ali intenzivne. Tek kad je posle izbora prelistao kćerkinu knjigu iz matematike, shvatio je koliko je to dug period bio. Kad smo prošli put radili životni intervju za Nedeljnik, u vremenu kad se još nagađalo da li će biti predsednički kandidat – a on bio u dilemi da li da napusti politiku – sedeli smo u jednom vračarskom kafiću. Tada smo razgovarali tri sata. Ovog puta je imao kancelariju u centru Beograda, a u njegovoj radnoj sobi stoje samo mapa i zastava Srbije. Tu je i mapa “Izabranih mesta sećanja i kulture Srba u Hrvatskoj” koju mu je poklonio Aleksandar Popović, bivši ministar.

Od činjenice da ima novu kancelariju, kao aluziju da li će nastaviti da se bavi politikom i počinjemo ovaj razgovor za Nedeljnik, u kojem smo razgovarali o problemima sa kojima se suočavao u kampanji, o tome gde je zamalo puklo u koaliciji, o daljem političkom delovanju, ali i o razgovorima Đilas–Vučić, o tome da li Srbija treba da se odredi između Istoka i Zapada…

„Ovo je iznajmljeno samo do kraja kampanje, za koji dan se selimo, preskupo je za neku vrstu aktivizma. Kao što znate, prvi deo kampanje smo radili iz kafića, onda smo našli ovaj prostor čiji zakup sad ističe. Sledeći put kad se vidimo, moguće je da će ponovo biti u kafiću…“

Šta treba opozicija dalje da radi?

Treba da uradi neku introspekciju i da vidi šta je loše radila. Umesto srljanja u razgovore sa Vučićem, treba da pre svega obavi razgovore sa samom sobom i da kaže šta je rađeno loše, šta dobro, ovo smo naučili, ovde smo podbacili, da li smo spremni da uradimo efikasnu kontrolu, da li je neko smatrao da su izbori završeni onog momenta kad je ispregovarao da će imati „iks“ mandata i da mu je to dovoljno… Tu se treba pogledati u oči i izvući zaključke i videti kako je ko radio. Ali, da ne držim slovo strankama, nisam deo nijedne stranke, ali bih tako uradio.

Ako kažete da su stranke liderske, a znamo da postoji velika sujeta i međusobne netrpeljivosti, da li ima snage da se to uradi? I šta biste vi priznali sad da je loše urađeno?

Ja sam imao razgovore sa Đilasom u prošlu sredu. Video sam da on jako dobro sagledava gde su problemi, on je racionalan.

Ali ako on kaže da je potrebno za pobedu da izađe 900.000 građana Beograda i 3,8 miliona građana Srbije?

I na tu temu imao je kritički osvrt. Pretpostavljam da ne treba biti Bizmark da bi se videlo gde se greši. Pitali ste me gde sam ja grešio. Ne mislim da sam napravio neke greške u javnim nastupima. Neki mi kažu da nije trebalo da se izjašnjavam o Mladiću, Srebrenici, gej pravima, ja mislim da je trebalo. Nijedno pitanje nisam ostavio neodgovoreno i tako sam stekao imidž čoveka koji priča ono što misli. Nekome se svidelo, nekome nije. Nemam sebi nešto ozbiljno da zamerim. Teško da bih mogao da budem uspešan da mi nisu priskočili u pomoć ljudi koje sam naveo.

Zdravko Ponoš za novi Nedeljnik govori otvoreno o odnosima unutar opozicije tokom kampanje, kako se odlučio na kandidaturu i da li može biti zadovoljan posle svega, koliko je rat u Ukrajini zaista uticao na kampanju i ko je najviše iskoristio novonastale okolnosti, zašto je sada prilila da Srbija zauzme svoje mesto u Evropi, kakvi su mu budući planovi u politici…

Zdravko Ponoš je za Nedeljnik pričao i o razgovorima sa Marinikom Tepić, Vladetom Jankovićem, vladikom Grigorijem, kao i o Dejanu Bodirogi, Savu Manojloviću…

Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 14. aprila

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

  1. “Nijedno pitanje nisam ostavio neodgovoreno i tako sam stekao imidž čoveka koji priča ono što misli. Nekome se svidelo, nekome nije. ” Да, отприлике тако некако, само што би ти неки, којима се “свидело” то што ти говориш, ваљда требало да буду већина ? Да ли је то и заиста тако, најобичније анкетее би дале одговор на то. А што је највоље, то је овом председничком кандидату и његовим спонзорима и било познато, али је дилема бити да ли обмањивати себе, или бираче ? Ма, најважније је да се теби свидело то што си причао, а ево први дани нове, четворогодишње робије, већ протекоше.

Comments are closed.