Finale Zapadne konferencije 2020. godine, druga utakmica. Lejkersi su u prvom meču savladali Nagetse, ali je tim Majkla Melouna drugu utakmicu odigrao odlično. Još jedan posed za Lejkerse. Čeoni aut, Jokić brani ubacivanje i skakuće i mlatara rukama. Lebron Džejms vrlo očigledno pravi blok Entoniju Dejvisu koji se otvara za pas, ali Mejson Plamli koji čuva Dejvisa ne nastavlja da ga prati, nego UDVAJA Lebrona koji, ponovićemo, pravi blok.
Dejvis pogađa za pobedu Lejkersa.
Možda bi sudbina sezone bila drugačija, možda Lejkersi ne bi osvojili „miki maus prsten“ u bablu, u Dizni svetu, možda bi tako i Lebron ostao bez još jedne u nizu potvrda njegove košarkaške veličine.
To je svakako bio prvi i poslednji put za navijače Nagetsa. Poslednji put kada su mislili da Nikola Jokić ima bekap centra. I prvi put kada su shvatili da ga Nagetsi nemaju. Da Mejson Plamli – slava njegovim dobrim minutima sa klupe – nema dovoljno kvaliteta da obezbedi dubinu Denveru i da nema dovoljno bilo čega da bude deo tima sa šampionskim ambicijama.
Vratimo se sada još malo u prošlost.
Bio je april 2019. godine i u Oracle areni su se satali Golden Stejt Voriorsi i Denver Nagetsi. Tim Stiva Kera je lagano pobedio, a peti igrač tima Demarkus Kazins je odigrao odličnu utakmicu, povezavši 28 poena i 13 skokova protiv Nikole Jokića. Jokića koji je tada još uvek – pre samo tri godine – bio izrazito potcenjen.
Kazins izlazi iz igre, dolazi do klupe, okreće se i gestikulira sa šakom iznad očiju kao da pokušava da vidi nešto u daljini. Pita se: „Gde vam je Džoker?“
Tri godine kasnije, Bugi Kazins koga su navijači Nagetsa te aprilske večeri 2019. prezreli, zapravo je odgovor na pitanje koje se nametnulo kod one Plamlijeve greške: hoće li Nagetsi ikada sa klupe dobiti ono što na terenu imaju kada igra Jokić?
Demarkus Kazins postao je „džoker“ Nagetsa sa klupe. Ili kako kažu na Denver Postu „identitet Nagetsa sa klupe“.
Navijači Denvera dugo priželjkuju da Nikoli Jokiću „front ofis“ dovede igrače vredne pažnje. Mnogi su se prisetili očajne kadrovske politike Nagetsa kada je u toj ekipi igrao Karmelo Entoni i koliki je beleg Melo sa sobom nosio velikim delom i zbog nesposobnosti ljudi iz franšize da ga okruže dobrim igračima.
To se naročito spočitava od kada su se povredili Džamal Marej i Majkl Porter Džunior. Naročito jer je postojala ozbiljna dilema oko dovođenja MPJ u Nagetse zbog njegovih hroničnih problema sa leđima. Nadali su se da se neće dogoditi. I dogodilo se. Povredio je leđa i izostao sa parketa.
Upravo kada su te priče o nesposobnosti „front ofisa“ Nagetsa bile najglasnije, na kratkotrajni ugovor je potpisan Demarkus Kazins i svi su se pitali: zar je to odgovor na probleme? Igrač neobične ćudi i igračkih kvaliteta koji nisu zastareli kao kvaliteti Andrea Dramonda, ali se i ne uklapaju sasvim u nove trendove lige.
Od dolaska Kazinsa u tim, kada je on na parketu, Nagetsi imaju 10-0.
Ispostaviće se da je njegovo dovođenje bio pravi potez jer je Denver konačno dobio potrebnu dimenziju u igri kada Jokić nije na parketu.
Kako?
Tako što se Kazins pretvorio u Jokića. Makar na taj način zbijaju šale navijači Nagetsa. Kazins je dao potvrdu identiteta Nagetsima sa klupe jer se prilagodio onome što identitet tog tima čini već sezonama: unikatan stil Nikole Jokića.
Sada i Kazins – mada je uvek imao to oružje, ali ga nije eksploatisao – razigrava sa posta. Sada i on nekim nezgrapnim potezima rešava sve situacije blizu obruča. Sada je i on navežbao šut za tri poena (navežbao za svoje uslove).
Prisećajući se zajedničkih trenutaka u svlačionici Sakramento Kingsa, Majkl Meloun je ispričao šta je bilo najvažnije kada je prvi put izašao na parket pored Bugija: „Samo je trebalo da mu pokažem da se ne plašim da ga treniram“. Prisetio se trener Nagetsa kako je to bila najvažnija stvar u tom trenutku jer su se i saigrači Kazinsa pribojavali i da je „hrabrim stavom“ prema nezgrapnom igraču kupio njegovo poverenje.
I zaista se vidi da Kazins veruje Melounu.
Po prvi put je prihvatio u potpunosti svoju ulogu u timu – ono što ga je u Voriorsima izjedalo jer su važniji od njega bili i Kari i Klej i Durent i Grin – u Nagetsima mu ne predstavlja problem. Ulazi sa klupe i daje dubinu timu koji ove sezone ima sve osim dubine.
Ima sve, čak i pobede.
Možda je Majkl Meloun pokazao određene slabosti kada je u pitanju prilagođavanje u plej-ofu (mada bi i tu trebalo pogledati serije protiv Jute i Klipersa), možda mu upravljanje minutažom njegovog tima i izbor petorki nisu na zavidnom nivou, ali malo koji trener u ligi tako dobro radi „men menadžment“, od podele poslova u stručnom štabu, do upravljanja različitim mentalitetima i vrućim glavama u timu.
Uspeo je da ukroti Kazinsa i da ga uz Džamajkla Grina pretvori u odličan dodatak sa klupe kada se umori petorka koju obično vuku Jokić i Gordon.
Tako je druga četvrtina prestala da bude horor film u kom navijači Denvera samo gledaju kako se razlika protivnika povećava ili se topi prednost njihovog tima. Sada je čak i zabavno gledati Nagetse u kada na terenu nije njihovo najjače oružje.
Nije odigrao manje od 11 i po minuta nijednom od kada je došao i nije na terenu proveo više od 17 i po minuta (i to je čak krajnost). Za to vreme ukrade jednu loptu po utakmici, pogodio je sedam trojki na 10 odigranih mečeva, sa više od 30 odsto preciznosti. Podeli nekoliko asistencija, ubaci svoju porciju poena i da dinamiku koju Nagetsi nisu imali.
Tako je Bugi postao džoker sa klupe Nagetsa, pretvarajući se u Džokera.
Ako Melounov tim prebaci brojku od 45 pobeda u sezoni bez Mareja i Portera Džuniora, zaslužiće posebno priznanje.
Povratak nekog od povređenih igrača i važnih oružja, samo je materijal za dodatne fantazije i spas sezone navijača Denvera.
Tagovi
