“Kao da smo se vratili u doba Sovjetskog Saveza”: U trci za vakcinu ulogu igraju i špijuni

Pišu Džulijan Barns i Majkl Venutolo-Mantovani, The New York Times International Report

0
Američki zvaničnici kažu da Kina i Rusija pokušavaju da ukradu rezultate istraživanja za vakcinu protiv koronavirusa. Laboratorija u Kini. Fotografija: Noel Selis/Agence France-Presse – Getty Images

VAŠINGTON – Kineski hakeri namerni da ukradu podatke o vakcini protiv koronavirusa pomislili su da su našli laku metu: Univerzitet Severne Karoline i druge ustanove na kojima se obavljaju najnovija istraživanja.

No oni nisu bili jedini špijuni s tim namerama. Na meti vodeće ruske obaveštajne službe, SVR, bile su mreže naučnika u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Britaniji. Razotkrila ih je jedna engleska kontrašpijunska agencija koja je motrila na međunarodne optičke kablove. I Iran je pokušao da ukrade informacije o potrazi za vakcinom, a Sjedinjene Države povećale su napore razotkrivanja špijuna iz inostranstva. Ukratko, svaka velika špijunska služba trenutno daje sve od sebe da sazna šta rade svi ostali.

Pandemija nam je donela jednu od najznačajnijih promena u načinu rada svetskih obaveštajnih agencija. Sada su suprotstavljene jedna drugoj u novoj partiji, u kojoj špijuni špijuniraju špijune, pokazuju razgovori sa sadašnjim i bivšim obaveštajnim zvaničnicima i drugima koji su upućeni u problematiku.

Obaveštajna služba NATO-a, primera radi, ranije bi bila fokusirana na pomeranje ruskih tenkova i terorističkih ćelija. Sada su se okrenuli onesposobljavanju poslenika iz Kremlja da ukradu dostignuća o vakcini protiv koronavirusa.

Sve ovo pomalo podseća na svemirsku trku, u kojoj su Sovjetski Savez i Amerika obilato koristili špijune da bi do cilja stigli pre onog drugog. Ali to takmičenje u Hladnom ratu trajalo je nekoliko decenija. Sada su rokovi mnogo kraći, a ulozi možda i veći.

“U stvari bi bilo iznenađenje da ne pokušavaju da ukradu najvažnije biomedicinsko istraživanje na svetu”, kaže Džon Demers, jedan od vodećih zvaničnika američkog ministarstva pravde, govoreći o Kini na jednom događaju koji je organizovao Centar za strateške i međunarodne studije ovog avgusta.

Kineski operativci koristili su informacije dobijene od Svetske zdravstvene organizacije da rukovode pokušajima hakerisanja, saglasni su jedan aktuelni i jedan bivši oficir. Američki zvaničnici su saznali šta Kinezi rade početkom februara, i zaključci obaveštajaca doprineli su stavu koji je Bela kuća zauzela o SZO u maju, kaže jedan bivši zvaničnik.

Kineskim hakerima meta su bili i drugi univerziteti, navodi naš sagovornik. Prošlog meseca FBI je upozorio Univerzitet Severne Karoline na pokušaje hakerisanja. Kineski timovi pokušavali su da prodru u mrežu računara na odeljenju epidemiologije tog fakulteta, ali nisu imali uspeha.

Neki zvaničnici veruju i da Kina sada pokušava da iskoristi partnerstva koja pojedine kineske institucije neguju sa američkim univerzitetima. Drugi upozoravaju da kineska vlada pokušava da sazna što više i o pojedinim naučnicima koji učestvuju u trci za vakcinu. U julu, Trampova administracija je naredila Kinezima da zatvore konzulat u Hjustonu, između ostalog i zato što su kineski operativci pokušavali da se približe nekim medicinskim stručnjacima u tom gradu, navodi FBI.

Kineski obaveštajni zvaničnici jednim delom su usredsređeni na univerzitete jer smatraju da je njihova zaštita mnogo slabija od one koju imaju farmaceutske kompanije. No i špijuni napreduju, a pogoduje im to što istraživači jedni s drugima dele podatke o potencijalnim vakcinama i šalju ih naučnim časopisima.

Zvaničnici navode da su špijuni zasad uspeli da prikupe vrlo malo podataka od američkih biotehnoloških kompanija koje su im bile na meti: Gilead Sciences, Novavax i Moderna. Rusi su uglavnom bili fokusirani na istraživanje Univerziteta Oksford i njihovog korporativnog partnera, kompanije AstraZeneca.

Hakeri su uglavnom koristili poznate ranjivosti računarskih sistema. Nijedna korporacija niti univerzitet nisu prijavili da su im ukradeni podaci. Ali neki pokušaji su bili uspešni makar u prodiranju u mreže, kaže jedan zvaničnik.

“To je zapravo trka sa vremenom. Koliko će dobri momci biti brzi u pronalaženju i pečovanju ranjivih delova sistema i da li će uspeti to da urade pre nego što neprijatelj pronađe te rupe i iskoristi ih”, kaže Brajan Ver, pomoćnik direktora odeljenja za sajber bezbednost i infrastrukturu u Odeljenju za nacionalnu bezbednost.

Rusija je 11. avgusta saopštila da je odobrila vakcinu. Mnogi su bili sumnjičavi, a neki su odmah pomislili da je njihov napredak makar delimično zasluga špijunskih agencija.

Neki sadašnji i bivši zvaničnici smatraju da Kina i Rusija pokušavaju i da poseju seme nesigurnosti u eventualnu vakcinu koju prave zapadne zemlje. Obe zemlje već su proturile dezinformacije o virusu, o njegovom nastanku i o američkom odgovoru na njega.

“Kao da smo se vratili u doba Sovjetskog Saveza”, kaže Fiona Hil, koja je nekada radila u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD. “Rusi i Kinezi vode kampanju dezinformisanja. A kako bolje stvoriti konfuziju i oslabiti SAD još više nego podsticati antivakcinaški pokret?”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika broj 456

Svi čitaoci dobijaju i knjigu o Paji Vuisiću

Naslovna strana poklon knjige