Kakva je to zabluda bila: “78 odsto Jugoslovena glasalo bi za Ante Markovića…”

3
Ante Marković u Beloj kući 13. oktobra 1989, sa predsednikom SAD Džordžom Bušom. Foto: Profimedia

Eto tako, kad prođe 29. novembar, setimo se nekako Jugoslavije. Više kako je nestala, nego kako je nastala – iako trideset godina kasnije, kad se dobro sagleda, logičnije je tražiti odgovor kako je uopšte opstajala tolike godine.

Tek, nemali broj puta, od mnogih savremenika će se čuti kako je poslednja šansa Jugoslavije bio Ante Marković, predsednik savezne vlade, i njegovi reformisti, kao jedini politički pokret koji se istinski borio za Jugoslaviju, kako su ga podržavali svi antiratni advokati tog doba.

Ali, čovek koji je Jugoslvoenima dao velike plate, nije dobijao glasove na izbore.

U arhivima medija može se pronaći – zahvaljujući kome drugom do sajtu Yugopapir – i jedna romantična zabluda tog doba.

Naime, u časopisu “Ven” – okej, nije “najozbiljnije” štivo, ali pisalo se i čitalo ozbiljno u to doba – u tekstu koji prati najavu formiranja Reformista Ante Markovića – a gde drugo do u Bosni kao “Jugoslaviji u malom” – piše između ostalog:

“U moru izjava raznoraznih stranačkih lidera i republičkih političara, koji više liče na ratničko urlikanje, govor Ante Markovića je, u tom kontekstu, izgledao kao konačni glas razuma ili kao gugut goluba mira među lešinarima”.

Inače, avgust je 1990. godine. A tu dolazimo i do najveće jugo-zablude tog vremena.

“Da će Ante Marković imati veliki broj glasača pokazuju i ankete. Prema tim istraživanjima za Markovića bi glasalo 78 odsto građana Jugoslavije”, piše u ovom tekstu.

A možda bi 78 odsto Jugoslovena glasalo za Markovića i reformiste ako bi ih se to pitalo posle 1995. godine.

3 KOMENTARA

  1. “Reforme” vlade Ante Markovica bi propale i bez rata koji je usledio, trosili smo ono sto nismo zaradili, bila je to otimacina pa je “Jugoexport” imao najvece plate na svetu u toj grani privrede, nije to moglo da traje ali smo bili srecni, svako je mogao da kupi video.

  2. Najbolji politicar svih vremena na ovim prostorima. Gospodin čovek, školovan, poznavalac ekonomije i najvažnije – neopterećen poreklom . Nažalost na ovim prostorima glas razuma nikada nije pobedio. Ima previše primitivnih sa kojima tv može da manipuliše šta želi i kako želi i mediji su i onda učinili svoje kao i uvek.

  3. Од Другог светског рата, па до данас, једини период када је већина грађана, реално, живела достојно и пристојно, био је под председнико Владе, Антом Марковићем. Без икаквих најава о просечној плати, која ће бити толика и толика, тада и тада у будућности, без икаквих ненајављених скокова цена, пореза, такси,… и сличних “крадуцкања” које би то обесмишљавале, људи су тада, и једино тада, могли да осете куповну моћ свог новца. Уместо њега, Срби су поново изабрали, национално обојени, гулаг. Да би се све то, што је било реалност тог времена, што више поништило, лансиране су разноразне афере, из широког спектра “агит пропа”, типа “упада у монетарни систем Србије” итд., да би се људи “утерали у тор” и што пре заборавили да је то што су имали, само илузија. Тај експеримент, са колективном амнезијом, у Срба, је успео и тако данас, ван тог “прекида” деведесетих, имају на власти исто оно што и ’44.,

Comments are closed.