Kako vidim menadžera budućnosti?

    0

    Igor Milenković, direktor F&V, Delta Agrar, jedan od finalista za SAM Godišnju nagradu u kategoriji „Mladi menadžer godine 2021“

    U godini kada obeležava 15 godina poslovanja Srpska asocijacija menadžera za prestižnu Godišnju nagradu predstavlja menadžere, poslodavce, pojedince i inicijative koje ponašanjem, izuzetnošću, aktivnošću i odgovornim poslovanjem demonstriraju liderstvo i zaslužuju da budu istaknuti kao dobar primer u društvu. Kroz SAM Godišnju nagradu promoviše se podsticanje kreativnosti i liderstva u menadžmentu i različitim sferama društvenog i poslovnog života. Jubilarni deseti put zaredom Srpska asocijacija menadžera dodeliće priznanja najboljima, liderima 21. veka, na tradicionalnoj svečanosti „SAM GALA 2021“, koja će biti održana 14. decembra.

    U svojoj suštini, vođenje ljudi se ne menja otkako čovek postoji kao društveno biće. Lider će uvek morati da bude spreman da donese odluku i da prihvati odgovornost za nju. Lider je onaj kome se veruje, a poverenje se stiče znanjem, a još više ljudskim osobinama, pravednošću, poštenjem i spremnošću da se ličnim primerom pokaže kakve vrednosti gajimo i poštujemo. Pravi lider je tu da ukloni prepreke i utaba put svojim zaposlenima, a njegova misija je da svoje ljude učini uspešnim. I te osobine lidera nisu se menjale od davne istorije pa sve do danas.

    Budućnost naravno postavlja i neke specifične izazove, koje nismo imali u prethodnim vremenima, ili nisu bili upadljivo izraženi.

    Jedan od njih je potreba za celoživotnim učenjem i savladavanje straha od promena. Nekada je jednom stečeno znanje, u određenim oblastima rada, moglo da vas vodi kroz čitavu karijeru. Nauka je sporije napredovala, tehnologija se sporije menjala, pa možemo reći da su se i ljudi manje menjali nego što je danas slučaj i nego što će biti u budućnosti. Da bi kvalifikovano vodio ljude i procese, menadžer danas mora da bude u svojevrsnom kontinuiranom školovanju, u neprekidnom praćenju trendova i inovacija, naravno i ličnom usvajanju istih, a zatim i u primeni u oblasti kojom se bavi. Lider koji ne prati struku, tržište, inovacije, vrlo brzo će biti prevaziđeni menadžer, sa preuskim vidicima i nemogućnošću da prati poslovanje, a kamoli da daje kvalitetna strateška predviđanja.

    Umesto da se boje promena, lideri moraju da budu njihovi pokretači! Oni su ti koji treba da podstiču promenu, da veruju u važnost inovativnosti ili bar da hrabro daju poligon i otvorena vrata svojim zaposlenima da to čine.

    Druga potreba svakako će biti fokus na ljude. Ova tema nije nova, ali promene koje se događaju, i koje su sve brže, uče nas da će rad sa ljudima biti ključna obaveza svakog lidera. Sa dolaskom digitalne ere, sa novim generacijama koje su digital native, dobili smo okruženje koje je: jako ubrzano, sa skraćenjom pažnjom i strpljenjem, sa očekivanjem da su stvari u potpunosti dvosmerne – interaktivne. S tim u vezi, lideri moraju da nauče da svojim zaposlenima daju povratnu informaciju, bilo pohvalu ili kritiku, u realnom vremenu. To znači da češće, a pre svega, konkretnije vode razgovore sa članovima svog tima i blagovremeno ih informišu o svim važnim stvarima. Takođe, od lidera se očekuje da ima ogromno razumevanje tima koji vodi, uključujući i suštinsko razumevanje za greške koje se u poslu, bez dileme, mogu dogoditi i događaju se.

    Tradicionalni način jednosmernog rukovođenja od vrha na dole odavno je otišao u istoriju, ali u novoj generaciji taj odnos biće još drastičnije izražen. Srećemo se sa jednom vrstom apsurda: napreduju tehnologija, automatizacija, robotika, veštačka inteligencija… ali potreba za ljudskim učešćem je sve veća, upadljivo je nedostajanje radne snage, a posebno će biti veliki izazov da se regrutuju oni najbolji, saradnici koji nisu puki izvršioci već su i sami kreatori, pokretači promena, oni koji ne samo da sarađuju sa veštačkom inteligencijom, već joj postavljaju okvire.

    Možda je ljudska istorija više bila ratnička, kao borba za opstanak. Odatle možemo reći da je i stil rukovođenja bio najviše vojnički: trebalo je dati jasne instrukcije i postarati se da one bez dileme i bez pogovora budu sprovedene. Uz najmanji mogući trošak i najmanje moguće gubitke. Liderstvo budućnosti možda više nalikuje poslu dobrog učitelja, mentora: ciljevi i dalje moraju biti visoki i jasni, ali moraju se učiniti prijemčivim za ljude koje vodimo, kao i za publiku kojoj se obraćamo. I zato sada liderstvo mora biti zasnovano na razumevanju i empatiji, a odnos lidera i tima koji predvodi više nego ikad bliži je ravnopravnosti nego klasičnoj hijerarhiji.