Od skromnih verskih obreda prvih hrišćana do šarenih jaja, prazničnih trpeza i savremenih običaja, Uskrs je kroz istoriju menjao svoje lice, zadržavajući istovremeno isto simboličko značenje – obnovu i novi početak.
Srpska pravoslavna crkva 2026. godine Uskrs slavi u nedelju 12. aprila. Uskrs je „pokretan praznik“, što znači da se datum obeležavanja menja svake godine.
Zašto je Uskrs pokretan praznik?
Uskršnja nedelja i prateći praznici, poput Cveti, smatraju se „pokretnim praznicima“, jer nemaju fiksan datum, piše History.
Umesto toga, hrišćanska crkva je u 4. veku odredila da se Uskrs obeležava prve nedelje nakon prvog punog meseca koji nastupi na ili posle prolećne ravnodnevice.
U istočnom pravoslavnom hrišćanstvu, koje se oslanja na julijanski kalendar, Uskrs pada između 4. aprila i 8. maja.
U zapadnom hrišćanstvu, koje koristi gregorijanski kalendar, to znači da Uskrs pada između 22. marta i 25. aprila.
Praznik takođe označava početak perioda Pashe, koji se završava 40 dana kasnije praznikom Vaznesenja.
U nekim protestantskim denominacijama, Uskrs označava početak uskršnjeg vremena, koje traje do Duhova, praznika koji se slavi 50 dana nakon Uskrsa.
Zašto je Uskrs važan?
Uskrs je hrišćanski praznik koji slavi verovanje u vaskrsenje Isusa Hrista. U Novom zavetu Biblije navodi se da se ovaj događaj odigrao tri dana nakon što su Rimljani razapeli Isusa, koji je umro oko 30. godine nove ere.
Praznik predstavlja završnicu Hristovog stradanja, niza događaja koje je Isus proživeo u svojim poslednjim danima na Zemlji, uključujući i njegovo vaskrsenje, i predstavlja jedan od ključnih temelja hrišćanstva.
Nekoliko drugih hrišćanskih praznika i obeležavanja povezano je sa Uskrsom, uključujući Veliki post i Veliki petak.
Iako ima veliki verski značaj u hrišćanstvu, Uskrs je povezan i sa mnogim tradicijama koje potiču iz predhrišćanskih vremena.
Versko značenje Uskrsa
Vaskrsenje Isusa, kako je opisano u Novom zavetu, predstavlja temelj na kojem počiva hrišćanstvo. Zbog toga je Uskrs jedan od najvažnijih datuma u hrišćanskom kalendaru.
Prema Novom zavetu, Isus je utamničen jer je tvrdio da je „Sin Božji“, iako neki istoričari dovode u pitanje ovaj motiv, tvrdeći da su ga Rimljani smatrali pretnjom po carstvo.
Osuđen je na smrt od strane Pontija Pilata, rimskog namesnika Judeje od 26. do 36. godine. Jevanđelisti navode da Isusovo raspeće, koje se obeležava na Veliki petak, i njegovo vaskrsenje tri dana kasnije potvrđuju da je bio živi sin Božji.
Sva četiri jevanđelja (Matej, Marko, Luka i Jovan) navode da oni koji veruju u Isusovu smrt i vaskrsenje dobijaju „dar večnog života“, odnosno da će verni biti primljeni u Carstvo nebesko.
Iako je Uskrs centralni hrišćanski praznik, mnoge njegove tradicije i simboli imaju korene u paganskim običajima, posebno u kultu boginje Eostre, kao i u jevrejskom prazniku Pesahu.
Veza Uskrsa i Pesaha
Uskrs je povezan i sa jevrejskim praznikom Pesah, kao i sa izlaskom Jevreja iz Egipta, opisanim u Starom zavetu. Ova veza se vidi u Poslednjoj večeri, koja se odigrala noć pre Isusovog utamničenja.
Poslednja večera bila je u suštini pesahski obrok. Međutim, Novi zavet opisuje kako je Isus tom obroku dao novo značenje: beskvasni hleb (macu) nazvao je svojim telom, a vino svojom krvlju. Ovi rituali postali su osnova hrišćanskog obreda pričesti.
Kako su Isusovo utamničenje i pogubljenje vezani za Pesah, rani hrišćani su slavili Uskrs ubrzo nakon njega. Ova razlika u datumima rešena je 325. godine na Nikejskom saboru, kada je utvrđen današnji način određivanja datuma Uskrsa.
Poreklo reči „Uskrs“
Reč „Uskrs“ nastala je dodavanjem prefiksa „uz“ na praslovensku reč „krsnuti“, glagol koji znači „rasti“ ili „razvijati se“.
Pravoslavna crkva češće koristi oblik “Vaskrs”, koji se do sredine 18. veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.
U crkvenom jeziku reči se izgovaraju na ruski način – sa “o” u prvom slogu, pa se tako kaže – Voskresenije, voskresnuti, voskrese.
“Voskresenije” je ruskoslovenski, odnosno crkvenoslovenski koji je i danas jezik Srpske pravoslavne crkve. Ruska varijanta crkvenoslovenskog jezika zamenila je srpsku sredinom 18. veka, što je u praksi do savremenog doba.
Lingvisti smatraju da su ispravna oba oblika – Uskrs i Vaskrs.
Vuk Stefanović Karadžić napisao je u knjizi „Život i običaji naroda srpskog“ da se u istočnim krajevima Srbije ovaj praznik naziva i „Veligdan“, a u zapadnim „Vazam“.
Uskršnje tradicije
U pravoslavlju, post počinje na Čisti ponedeljak, a poslednja nedelja naziva se Cvetna nedelja i završava se Lazarevom subotom.
Nedelja pre Uskrsa naziva se Cveti i obeležava Isusov ulazak u Jerusalim. Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima.
Među pravoslavcima, Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.
U pravoslavnom hrišćanstvu, period pre Uskrsa naziva se Veliki ili Vaskršnji post i traje 48 dana.
U zapadnom hrišćanstvu Veliki post traje 40 dana i počinje Pepelnicom.
Uskršnja jaja
Uskršnja jaja simbolizuju život, obnovu i ponovno rađanje. U hrišćanstvu je povezan sa Isusovim raspećem i vaskrsenjem.
Prvo crveno jaje koje se ofarba u srpskoj, ali i u drugim kulturama, naziva se čuvarkućom. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone ili kandila.
„O vaskrseniju se tuku šarenijem i crvenijem jajima, t. j. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji ga je razbio“, tako je Vuk Stefanović Karadžić u knjizi „Život i običaji naroda srpskog“ opisao običaj koji se do danas održao.
U zapadnim kulturama deca često učestvuju u „potrazi za jajima“, gde se ukrašena jaja skrivaju. U savremenim zapadnjačkim običajima često se umesto farbanih jaja poklanjaju plastična jaja ispunjena slatišima.
Jedna od najpoznatijih tradicija je kotrljanje jaja u Beloj kući, koja datira iz 1878. godine.
Uskršnji zeka
U zapadnim kulturama Uskršnji zeka donosi deci slatkiše i čokoladna jaja.
Deca stavljaju prazne korpe da ih Uskršnji zeka popuni dok spavaju, a kada se probude nađu svoje korpe pune jaj od slatiša i drugih poslastica.
Veruje se da je ova tradicija stigla u Ameriku sa nemačkim imigrantima u 18. veku. Zečevi su simbol plodnosti, pa su povezani sa prolećem i novim životom.
Neke protestantske zajednice odbacile su ove običaje kao paganske, ali ih mnogi i dalje praktikuju.
Tagovi
