Kako su radili državni službenici: Mačka na usijanoj telefonskoj žici

0
Fotografije: Telekom Srbija

Na vrhu liste neprijatelja jednog pripadnika tajne službe je, verovali ili ne, mačka. Pored stranih agenata i potencijalnih terorista ili kriminalaca, voljeni ljubimac pravi najviše problema tajnim agentima, iako nigde na svetu ne predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.

A ta radoznala stvorenja su na vrhu liste neprijatelja tajnih službi pre svega zbog svoje nemirne prirode. Tajni agenti zapravo u svojim operacijama često moraju da postavljaju takozvane prisluškivače u stanove „bezbednosno interesantnih pretnji“, a to jedino mogu da urade kada nikog nema kod kuće. A problem nastaje ako „bezbednosno interesantno lice“ ima mačku. Ako u stanu nikog nema već nekoliko dana, mačka istrčava iz njega, čim neko uđe u njega. A onda, agenti, umesto da brzo i neprimetno obave specijalan zadatak, moraju da vijaju mačku dok je ne nađu. Jer „meta“ ne sme ništa da posumnja. Ako, dakle, nekad vidite nepoznatog čoveka koji po kraju traži mačku, znajte da ste svedok „tajne operacije“.

Anegdota sa mačkama ima skoro svaki pripadnik srpske tajne službe koji je, kao početnik, radio na ovim operacijama. I često je mačka, u predahu očuvanja bezbednosti zemlje, tema njihovih razgovora.

A gde se nalaze prisluškivači zanima skoro svakog građana Srbije koji drži do sopstvenog mišljenja. Mnogo je onih koji misle da su „na merama službe“, iako su mnogi postali razočarani ako bi saznali da nisu meta tajne službe. A najviše je takvih.

Otkrilo se to pre 15 godina, kada je BIA rešila da i javno, pred kamerama, uklanja „bubice“. Tako je napravljen javni otklon od bivše prakse, jer su njeni tehničari javno pokazali gde su se nalazili prisluškivači.

Ali onda je neko „pouzdan“ rekao da u Srbiji postoji takvih 50.000 prisluškivača. Masovno su se izbijali zidovi iza slika i lajsne između poda i zida, u samostalnim pokušajima „deratizacije“. Najveći broj onih koji su verovali da su „pod merama“ tada se razočarao, ali su zidari i moleri zadovoljno trljali ruke.

Rad srpskih tajnih agenata oduvek je, zapravo, bio mistifikovan. Tek ponekad bi, kod stvarno „dobro obaveštenih“, procurile anegdote o njihovom teškom i napornom radu i ponekim dogodovštinama. Od toga da je pravilnicima procenjeno ko koliki stan može da dobije, pa ako ima dvoje dece istog pola ima pravo na dvosoban stan, a ako ima decu različitih polova – na dvoiposoban i iščekivanja ispred porodilišta, pa sve do akcija na kojima bi im pozavideo i sam Džejms Bond.

Najviše anegdota o srpskim tajnim agentima postoji iz vremena bivše Jugoslavije i Udbe, ali nijedna od njih nikad nije dobila potvrdu. Jedna od takvih kaže kako Služba nije znala da se sprema masovno prisustvo ljudi na sahrani njihovog bivšeg šefa Aleksandra Rankovića. Nisu očekivali takvu spontanost, ali su se zato dobro pripremili za sledeću godinu i prvi pomen. Zauzeli su susednu parcelu, sakrili kamermana, i glumili ožalošćenu rodbinu. Očekujući da ljudi dođu u masovnom broju, sedeli su i čekali. Kada su shvatili da niko, osim porodice, neće doći, ostalo im je samo da i oni odaju počast bivšem šefu.

Jedna od takvih anegdota kaže i da je Dobrica Ćosić zapravo najodgovorniji za „modernizaciju“ Službe. Ćosić je zapravo voleo da sa svojim sagovornicima uveče dugo šeta i razgovara. A kako je tadašnja tajna služba morala da zna o čemu se priča, kupljen je najsavremeniji uređaj i instaliran u automobil da bi se znalo šta Ćosić priča. Ali ta priča nikada nije dobila potvrdu.

Koliko su tajni agenti slušali naređenja i revnosno izvršavali zadatke? Ima i onih anegdota kako je karikaturista „Ježa“ Dimitrije Živadinović Miki sedeo u kafani sa svojim prijateljem glumcem Pavlom Vuisićem i rekao u jednom trenutku:

„Baš je gužva! Hoćeš li, Pajo, da ispraznim kafanu?“

Onda je ustao i viknuo:

„Živeo Staljin!“

Kafana je za tili čas bila dupke prazna gostiju i dupke puna policije.

Živadinoviću nije pomoglo što je miliciji objašnjavao da je to šala.

Sa državom se ne šali.

A o radu agenata današnje službe vrlo malo se zna. I možda se njihov rad, njihovi životi i dileme, zgode i nezgode, najbolje prikazuju u seriji „Državni službenik“ čija druga sezona počinje da se emituje od 10. oktobra svake subote i nedelje u 21 sat na Superstar TV, u zajedničkoj produkciji Filma danas i Telekoma Srbija. U glavnim ulogama i u ovoj sezoni su Milan Marić, Nebojša Dugalić, Žarko Laušević, Aleksandar Berček, Vaja Dujović, Nenad Jezdić, Milena Radulović itd., dok su novi glumci u ovoj drugoj sezoni Nikola Rakočević, Tanasije Uzunović, Aljoša Vučković. Kreator serije Gaga Antonijević, kokreator i scenarista Dimitrije Vojnov, a reditelji su Miroslav Lekić i Ivan Živković.

Ova serija prvi put kod nas obrađuje rad srpske tajne službe.

To je savremena i uzbudljiva priča o agentima koji daleko od očiju javnosti svakodnevno uklanjaju najopasnije pretnje po Srbiju i vode borbu u lavirintu domaćih i inostranih intriga, tj. u okolnostima savremene geopolitičke situacije.

Junaci su mladi ljudi pritisnuti bremenom ogromne odgovornosti, velikim delom proistekle iz širokih ovlašćenja koja njihova pozicija nosi.

A evo i malog hinta o tome šta nas čeka u drugoj sezoni:

Raspisani su vanredni parlamentarni izbori i počinje pojačana aktivnost stranih sila. U izbornoj kampanji aktivira se, uz rusku pomoć, i savez čiji je iznenadni uspon deo opasnog plana u kome je ugrožena bezbednost zemlje. Paralelno, nekadašnji regionalni rukovodioci Službe umiru pod sumnjivim okolnostima… U priči punoj preokreta, senzacionalnih akcija, ali i neočekivanih žrtava, najvažnije je samo jedno – bezbednost države bez obzira na cenu.

Serija je, kažu, fikcija. Iako zasnovana na izmišljenim događajima i likovima, posvećena je svima onima koji su položili svoje živote za očuvanje bezbednosti naše zemlje, o čijoj žrtvi nikada nećemo ništa saznati jer su bili zavetovani na tajnost, bez mogućnosti da dobiju spomenik ili status narodnog heroja iako su ga zaslužili.

A koliko njihov život nije lak, razmislite kad vidite nepoznatog komšiju kada juri mačku.