Ministarstvo finansija je u petak, 4. aprila objavilo da je javni dug na kraju februara dostigao 39 milijardi evra, i da je njegov udeo u BDP iznosio 44,3 odsto.
Iz tih podataka se vidi i da smo 2024. godinu završili sa 38,9 milijardi evra javnog duga „centralnog nivoa vlasti“, a u međuvremenu su objavljeni i podaci o tome kako smo se tokom prošle godine zaduživali i razduživali.
Tokom 2024. godine, „centralni nivo vlasti“ odnosno država zadužila se za 639,74 milijarde dinara ili za blizu 5,5 milijardi evra, informacije su Uprave za javni dug.
To čak nije ni rekordan iznos, pošto je tokom 2023. zaduživanje dostiglo iznos od 896 milijardi dinara odnosno 7,6 milijardi evra – ali treba imati na umu da se, pored, zaduživanja, država u isto vreme i razdužuje.
Prošle godine, ukupno razduživanje ili otplata duga po osnovu različitih kredita, pozajmica i obveznica iznosila je 367,9 milijardi dinara ili tri milijarde evra, dok je 2023. taj iznos dostigao 538,2 milijarde dinara (4,6 milijardi evra).
KAKO SMO SE ZADUŽIVALI?
Kada se podvuče crta, neto zaduživanje u 2024. vredelo je 312,7 milijardi dinara (2,7 milijardi evra), za koliko je povećan dug centralne države od 1. januara do 31. decembra prošle godine.
Tu godinu počeli smo sa dugom centralne države od 4.236 milijardi dinara a završili sa obavezama u iznosu od ukupno 4.548 milijardi dinara. U evrima, dug je sa 36 milijardi porastao na 38,9 milijardi evra.
Lavovski deo „novog duga“ tokom 2024. godine došao je preko emisija državnih obveznica na domaćem i stranom tržištu. Na taj način dug smo povećali za 133,4 milijarde dinara „kod kuće“ i za još 161,7 milijardi dinara preko evroobveznica plasiranim na stranom terenu.
Slede krediti poslovnih banaka, kod kojih smo se tokom prošle godine zadužili za 142,4 milijarde dinara. Podsetimo da velike domaće banke finansiraju brojne infrastrukturne projekte, uključujući i izgradnju Nacionalnog stadiona sa pratećom infrastrukturom, saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica ili obilaznice oko Kragujevca.
Za značajnije iznose smo se prošle godine zadužili i kod kineske EXIM banke (61,6 milijardi dinara), Međunarodne banke za obnovu i razvoj (26,8 milijardi dinara), Banke za razvoj Saveta Evrope (24,4 milijarde dinara) kao i Evropske banke za obnovu i razvoj (17,3 milijarde dinara).
OTPLAĆUJEMO AKTUELNE KREDITE I JUGOSLOVENSKI DUG
Iako smo tokom 2024. godine domaćim i stranim kupcima prodali ukupno 295 milijardi dinara našeg duga preko obveznica, uspeli smo u istom periodu da otplatimo ukupno 160 milijardi dinara na ime dospelih dinarskih hartija, dok otplata evroobveznica još nije počela.
To je u isto vreme i najveći iznos bruto otplate (bez korekcija) u 2024. godini, dok je drugi po visini onaj otplaćen stranim vladama – ukupno 30, 3 milijarde dinara.
Poslovnim bankama smo otplatili blizu 26 milijardi dinara, još 20 milijardi dinara vratili smo Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, dok smo kineskoj EXIM banci vratili 19,9 milijardi dinara.
Pariskom klubu poverilaca, odnosno grupi zemalja kojima će Srbija otplaćivati dug nasleđen od Jugoslavije do 2041. godine, isplatili smo 12,47 milijardi dinara u 2024. godini.
PLAĆANJE GLAVNICE I KAMATA
Prema podacima o ukupnim troškovima servisiranja javnog duga centralne vlasti iz republičkog budžeta, u 2024. godini na otplatu glavnice potrošili smo 345,8 milijardi dinara ili blizu tri milijarde evra, dok je na kamate „otišlo“ 167,3 milijarde dinara (oko 1,43 milijarde evra).
Najviše novca za glavnicu (20,54 milijarde dinara) i kamate (12,14 milijarde dinara) isplatili smo Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, dok je na drugom mestu kineska EXIM banka sa 19,3 milijarde dinara na ime glavnice i 8,3 milijarde dinara za kamate.
Nešto novca koji smo „rezervisali“ ostalo je nepovučeno – pa je na ime provizija na nepovučena sredstva plaćeno ukupno 1,85 milijardi dinara ili oko 16 miliona evra.
Najviše novca za nepovučena sredstva otišlo je iz budžeta ka poslovnim bankama (582,4 miliona dinara) i kineskoj EXIM banci – 508,7 miliona dinara.
Tagovi
